Једна од значајних измена у предложеним изборним законима односи се на могућност да бирач подржи више изборних листа. Такво решење може допринети већем политичком плурализму и олакшати учешће мањих политичких субјеката у изборном процесу. Ипак, поставља се питање да ли је постојећи систем прикупљања потписа уопште оправдан када је реч о регистрованим политичким странкама. Политичке странке већ приликом регистрације прикупљају значајан број оверених потписа, имају трошкове администрације и одржавања страначке инфраструктуре, а притом су подложне различитим контролама државних органа. Због тога је оправдано поставити питање због чега би тај поступак морале да понављају пред сваке изборе. На тај начин регистроване странке се стављају у неповољнији положај у односу на групе грађана које се формирају непосредно пред расписивање избора и чије је постојање најчешће једнократног карактера. Зато сматрам да би обавезу прикупљања потписа за учешће на изборима требало укинути за регистроване полит...

Кампања за локалне изборе који се одржавају у осам општина (Аранђеловац, Бајина Башта, Кладово, Књажевац, Кула, Лучани, Мајданпек и Смедеревска Паланка), једној градској општини (Севојно) и једном граду (Бор) ушла је у завршну фазу. Према подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе, право гласа на овим изборима има 247.937 бирача, од укупно око 6.487.000 бирача у Србији (стање на дан 23. марта 2026. године). То представља приближно 3,8% укупног бирачког тела. Иако се на први поглед може учинити да је реч о редовним локалним изборима, интензитет кампање и политичка динамика указују на супротно , да је реч о изборима који далеко превазилазе свој локални оквир . Владајућа коалиција на републичком нивоу определила се за стратегију заједничког наступа на предстојећим изборима, осим у Бајиној Башти, где странке Расима Љајића и Милана Стаматовића наступају самостално. Што се опозиције тиче, присутна је шаролика стратегија изласка: у појединим срединама постоје заједничке ...

Захтев за одржавање брзих парламентарних избора 29. јуна, без претходног обнављања поверења у изборни процес, потпуно је апсурдан.   Пре било каквих нових избора мора се вратити поверење у изборни процес. Без тога ће сваки нови избори само додатно продубити кризу поверења и легитимитета институција. Поверење грађана у изборе данас је озбиљно пољуљано и управо зато неопходно је предузети конкретне кораке како би се оно повратило и како би сви учесници у изборном процесу престали да доводе његову регуларност у питање. Обнова поверења захтева модернизацију изборног процеса кроз следеће мере: формирање професионалних бирачких одбора, инсталирање камера на бирачким местима, дигитализацију бирачких спискова и обавезно скенирање и објављивање записника одмах након затварања биралишта. Професионални бирачки одбори били би састављени од три стална, стручно обучена члана, док би додатни наџор вршили представници политичких странака, група грађана и невладиног сектора. Присуство ових актера п...

У Србији већ дуги низ година постоји не поверење грађана у изборни процес. Честа су мишљења и основане сумње у могуће злоупотребе током самог чина гласања, који се одвија под великим велом тајности, без довољно контроле и транспарентности. Управо због тога, политички актери оправдано сумњају у регуларност избора. Како би се обновило поверење грађана и унапредила транспарентност, неопходно је модернизовати изборни процес и увести низ мера попут формирања професионалних бирачких одбора, инсталирања камера на бирачким местима, дигитализације бирачких спискова и обавезног скенирања записника након завршетка гласања. Професионални бирачки одбори били би састављени од три стална, стручно обучена члана, чији би рад био јасно регулисан правилима. Таква структура значајно би смањила могућности злоупотреба и манипулација. Поред професионалних чланова одбора, додатни надзор пружали би представници политичких странака, група грађана и невладиног сектора. Њихово присуство било би додатна гаранција ...

Председник Извршног одбора Народне странке, Никола Драговић, изјавио је да је Србији неопходна промена изборног система како би се смањиле тензије у друштву и грађанима омогућила већа контрола над својим представницима, уместо да буду под утицајем страначких шефова. "Тренутна политичка атмосфера у Србији, уз недавна дешавања у Народној скупштини приликом расправе о Закону о буџету, где су народни посланици, уместо сучељавања мишљења, покушали да сучељавају песнице, представља јасан знак дубоке кризе нашег политичког система. Овакво понашање је недостојно институције која би требало да буде симбол демократије и заступања интереса грађана," поручио је Драговић. Према његовим речима, тренутни изборни систем, који фаворизује партијске листе и контролу страначких лидера, директно доприноси деградацији рада парламента. "Посланици су често више послушници странака него истински представници грађана. Оваква структура оставља мало простора за одговорност и ефикасност," д...

Политичка сцена у Србији већ дуже време показује знаке озбиљне кризе, што се јасно рефлектује скорашњим дешавањ има у Народној скупштини Републике Србије и Скупштини Града Београда. Ове турбуленције указују на дубоку дисфункцију актуелног државног и политичког система, који је одавно исцрпео своје капацитете за решавање кључних друштвених проблема. Републиканско државно уређење у Србији суочава се с евидентном кризом легитимитета. Као одговор на ову ситуацију, нужно је размотрити повратак историјског достојанства кроз обнову уставне парламентарне монархије , са династијом Карађорђевић на челу. Ова промена не би била само симболичка, већ и суштинска – омогућила би стабилизацију политичког система и јачање институционалне одговорности. Поред промене државног уређења, реформа изборног система представља кључни корак ка демократизацији друштва. Постојећи пропорционални систем, који фаворизује партијске листе и често производи политичке послушнике уместо аутентичних народних представн...

Данашњи почетак скупштинског заседања у Народној скупштини Републике Србије обележило је понашање које у најмању руку представља скандал.  Уместо достојанствене и конструктивне расправе, сведочили смо инцидентима који су ескалирали у опште гурање и физички сукоб међу народним посланицима. Овакво понашање не приличи високом дому који би требало да буде место заступања интереса грађана.  Уверен сам да ниједан грађанин Србије није гласао за овакво стање, где се њихови представници понашају попут звезда ријалити програма, уместо да озбиљно приступе својим обавезама. Посебно је неприхватљиво што се све ово дешава у тренутку када је на дневном реду један од најважнијих закона, Закон о буџету. Уместо озбиљне и аргументоване расправе о будућности земље, скупштина је претворена у циркус, а понашање посланика је недостојно поверења које су добили од грађана. Да би народни посланици осетили одговорност према својим бирачима и заиста заступали њихове интересе, неопходна је хитна реформа и...

Председник Извршног одбора Народне странке, Никола Драговић, изјавио је да актуелни изборни систем у Србији не доноси корист грађанима, већ подстиче естрадизацију политике и послушност посланика према партијском шефу. „Почетак редовног јесењег заседања Народне скупштине обележила је расправа о веома важној теми – Предлогу закона о изменама и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима, којим се предвиђа забрана копања литијума и бора. Иако је ова тема изузетно значајна, само скупштинско заседање изгледало је као ријалити шоу на јефтиним телевизијама," рекао је Драговић и додао: „Понашање појединих посланика као да су естрадне звезде, а не чланови високог законодавног тела Републике Србије, последица је чињенице да они не одговарају својим бирачима. Изабрани са партијских листа, уместо да подносе рачуне грађанима, они су одговорни искључиво партијском шефу.“ Драговић је нагласио да би увођење другачијег изборног система значајно променило понашање посланика, јер би ...

Избори и изборни систем несумњиво представљају веома значајно питање сваке државе. Монтескје је изборне законе, тј. законе који установљавају право гласа назвао основим законима демократије. Данас, у XXI веку појам представничке демократије је незамисливим без избора. Након обнове вишепатризма у Србији 1990. године, до 2000. године када је институционализован актуелни изборни систем примењивала су се три изборна модела,  двокружни већински, пропорционални са девет великих изборних јединица и пропорционални са 29 малих и изборних јединица средње величине. Од 2000. године посланици Народне скупштине Републике Србије бирају се по пропорционалном изборном систему, са једном изборном јединицом, Д'Онтовом формулом за расподелу мандата, за бираче, затвореним изборним листама.   Овакав изборни систем који се примењује у Србији показао се јако лошим, јер су временом народни представници (посланици и одборници), постали заступници страначких интереса и малобројног страначког руководства...