Народу су потребни представници који штите њихове интересе, а не циркузанти

Данашњи почетак скупштинског заседања у Народној скупштини Републике Србије обележило је понашање које у најмању руку представља скандал. 


Уместо достојанствене и конструктивне расправе, сведочили смо инцидентима који су ескалирали у опште гурање и физички сукоб међу народним посланицима.

Овакво понашање не приличи високом дому који би требало да буде место заступања интереса грађана. 

Уверен сам да ниједан грађанин Србије није гласао за овакво стање, где се њихови представници понашају попут звезда ријалити програма, уместо да озбиљно приступе својим обавезама.
Посебно је неприхватљиво што се све ово дешава у тренутку када је на дневном реду један од најважнијих закона, Закон о буџету. Уместо озбиљне и аргументоване расправе о будућности земље, скупштина је претворена у циркус, а понашање посланика је недостојно поверења које су добили од грађана.

Да би народни посланици осетили одговорност према својим бирачима и заиста заступали њихове интересе, неопходна је хитна реформа изборног система. 

Оволики број посланика и тренутни начин избора не доприносе напретку и добробити државе, већ углавном служе интересима партијских лидера који контролишу изборне листе и на њих постављају подобне и послушне појединце.

Залажем се за увођење персонализованог пропорционалног изборног система који би омогућио грађанима да знају ко су њихови представници и да директно оцењују њихов рад. Овај модел би обезбедио већу одговорност посланика према грађанима, уместо да буду зависни од воље партијског шефа. Такође, број посланика треба смањити са тренутних 250 на 160, како би се обезбедила ефикаснија и одговорнија Народна скупштина.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све