Драговић: Постојећи изборни систем показује естрадизацију Скупштине, а не одговорност посланика

Председник Извршног одбора Народне странке, Никола Драговић, изјавио је да актуелни изборни систем у Србији не доноси корист грађанима, већ подстиче естрадизацију политике и послушност посланика према партијском шефу.

„Почетак редовног јесењег заседања Народне скупштине обележила је расправа о веома важној теми – Предлогу закона о изменама и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима, којим се предвиђа забрана копања литијума и бора. Иако је ова тема изузетно значајна, само скупштинско заседање изгледало је као ријалити шоу на јефтиним телевизијама," рекао је Драговић и додао:

„Понашање појединих посланика као да су естрадне звезде, а не чланови високог законодавног тела Републике Србије, последица је чињенице да они не одговарају својим бирачима. Изабрани са партијских листа, уместо да подносе рачуне грађанима, они су одговорни искључиво партијском шефу.“

Драговић је нагласио да би увођење другачијег изборног система значајно променило понашање посланика, јер би они више водили рачуна о интересима грађана него о наклоности према својим партијским лидерима и рејтингу у јавности.

„Да би народни посланици заиста били представници грађана, а не представници својих партијских шефова и руководстава, неопходно је променити изборни систем. Увођење персонализованог пропорционалног гласања омогућило би да грађани знају ко су њихови представници и шта они раде, док би оцену њиховог рада давали бирачи, а не партијски лидери,“ закључио је Драговић.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличанима Фотодокументација
Прикажи све