Укинути прикупљње потписа за регистроване странке

Једна од значајних измена у предложеним изборним законима односи се на могућност да бирач подржи више изборних листа. Такво решење може допринети већем политичком плурализму и олакшати учешће мањих политичких субјеката у изборном процесу.

Ипак, поставља се питање да ли је постојећи систем прикупљања потписа уопште оправдан када је реч о регистрованим политичким странкама. Политичке странке већ приликом регистрације прикупљају значајан број оверених потписа, имају трошкове администрације и одржавања страначке инфраструктуре, а притом су подложне различитим контролама државних органа. Због тога је оправдано поставити питање због чега би тај поступак морале да понављају пред сваке изборе.

На тај начин регистроване странке се стављају у неповољнији положај у односу на групе грађана које се формирају непосредно пред расписивање избора и чије је постојање најчешће једнократног карактера.

Зато сматрам да би обавезу прикупљања потписа за учешће на изборима требало укинути за регистроване политичке странке, а задржати је само за групе грађана и друге облике политичког организовања који се формирају уочи избора.

Важно је нагласити да је у већини држава региона потребан мањи број потписа за учешће на изборима него у Србији. Поред тога, у појединим европским земљама, попут Норвешке и Данске, регистроване политичке странке немају обавезу поновног прикупљања потписа за сваке изборе. У Немачкој, такође, ова обавеза не важи за парламентарне странке, већ је довољно да се пријаве надлежним органима за спровођење избора.

Изборни систем у Србији мора се системски мењати. Неопходно је отворити широку јавну расправу о свеобухватној реформи изборног система, у оквиру које би се разговарало о увођењу персонализованог пропорционалног система, директном избору председника општина и градоначелника, као и о смањењу броја народних посланика.

Циљ изборне реформе мора бити веће поверење грађана у изборни процес, јачање политичке одговорности и непосреднија веза између грађана и њихових изабраних представника.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Благоје Јововић – четник који је убио усташког зликовца

Слика
Благоје Јововић, припадник белопавлићке четничке бригаде, 1957. године 10. априла, у Буенос Ајресу извршио је атентат на Анту Павелића, вођу злогласне усташке НДХ и одговорног за стравичне злочине над Србима током Другог светског рата. Јововић је пратио Павелића, пронашао га и испалио два метка, од којих су му ране биле смртоносне. Павелић је, наводно, у тренутку суочења са смрћу, молио за милост, ону коју никада није показао својим жртвама. Јововић, вођен осећајем праведне освете, рекао је да је то учинио „у име свих Срба који су невино страдали од усташке руке.“ Годинама касније, када је откривен његов идентитет, Благоје Јововић није тражио славу. Веровао је да је испунио дуг према народу и историји. Његово дело остаје симбол борбе против заборава и својеврсна лична пресуда једном од највећих злочинаца 20. века.
Прикажи све