Локални избори 2026 – више од избора

Кампања за локалне изборе који се одржавају у осам општина (Аранђеловац, Бајина Башта, Кладово, Књажевац, Кула, Лучани, Мајданпек и Смедеревска Паланка), једној градској општини (Севојно) и једном граду (Бор) ушла је у завршну фазу.

Према подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе, право гласа на овим изборима има 247.937 бирача, од укупно око 6.487.000 бирача у Србији (стање на дан 23. марта 2026. године). То представља приближно 3,8% укупног бирачког тела.

Иако се на први поглед може учинити да је реч о редовним локалним изборима, интензитет кампање и политичка динамика указују на супротно, да је реч о изборима који далеко превазилазе свој локални оквир.

Владајућа коалиција на републичком нивоу определила се за стратегију заједничког наступа на предстојећим изборима, осим у Бајиној Башти, где странке Расима Љајића и Милана Стаматовића наступају самостално.

Што се опозиције тиче, присутна је шаролика стратегија изласка: у појединим срединама постоје заједничке листе студената и опозиционих странака, као у Бајиној Башти, док у другим, попут Смедеревске Паланке, наступа само део опозиционих актера. Како год, изборна кампања је динамична и напета.

Иако се ради о нешто више од 3% бирачког тела, и власт и опозиција су ове изборе схватиле веома озбиљно, улажући значајне ресурсе у остваривање својих изборних циљева.

За власт је важно да оствари победу у свих десет локалних самоуправа, док опозиција настоји да победи у барем једној локалној самоуправи, како би показала да је победа могућа, како сматрају, у неравноправним условима.

Бирачима често није јасно зашто се овим изборима придаје толика пажња, када се на локалном нивоу бира власт која треба да обезбеди боље услове живота у заједници.

Мишљења сам да је разлог томе чињеница да нас, према најавама, до краја године очекују ванредни парламентарни, а можда и председнички избори, те да ови избори представљају увертиру за оно што следи. Они ће послужити политичким актерима да у предстојеће изборе уђу са бољих позиција и већом мотивацијом својих бирача.

Међутим, било би погрешно локалне изборе посматрати искључиво кроз призму парламентарних. Локална власт мора да штити интересе своје заједнице и буде сервис грађанима, док републичка власт има другачије надлежности и улогу.

Зато је неопходно размишљати и о свеобухватној реформи изборног система, нарочито на локалном нивоу, где би грађани могли директније да бирају своје представнике именом и презименом, чиме би се ојачала одговорност и поверење у институције, а не да се локлани представници крију иза имена лидера својих странака и разних псеудонимима.

По свему судећи, ови локални избори остаће упамћени као кампања која је превазишла локалне оквире. Они су увод у оно што нас очекује у наредном периоду, али и подсетник да је локална власт прва линија одговорности према грађанима, и зато је важно ко се бира.

 

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Данас је Дан Гарде Војске Србије, један српски пук им је био претеча, био је то Гвоздени пук

Слика
  Када су 17. септембра, по старом календару, или 30. септембра. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник, нико није ни слутио да ће један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже мобилисати свој састав.   На југу Србије у Прокупљу, у средишту Топличког округа, на велико изненађење Српске врховне команде, Други пешадијски пук, првог позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, најбрже је вршио попуно свог војничког кадра.   Како кажу расположиви историјски подаци, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, првог дана мобилисао је 100% официрског кадра, 99,5 % подофицирског кадра и 95% војника. Убрзо је Пук мобилисао целокупан састав од 60 официра и 4.665 подофицира и војника. Уз звуке пуковске песме „Дрино водо хладна“, Пук 7. октобра креће на свој први задатак, да ослободи своју поробљену браћу, која су и даље чамила у ропству.   У првим биткама војниц...
Прикажи све