Политичка сцена Србије на ивици сукоба: потребна је промена државног уређења и изборног система

Политичка сцена у Србији већ дуже време показује знаке озбиљне кризе, што се јасно рефлектује скорашњим дешавањима у Народној скупштини Републике Србије и Скупштини Града Београда. Ове турбуленције указују на дубоку дисфункцију актуелног државног и политичког система, који је одавно исцрпео своје капацитете за решавање кључних друштвених проблема.

Републиканско државно уређење у Србији суочава се с евидентном кризом легитимитета. Као одговор на ову ситуацију, нужно је размотрити повратак историјског достојанства кроз обнову уставне парламентарне монархије, са династијом Карађорђевић на челу. Ова промена не би била само симболичка, већ и суштинска – омогућила би стабилизацију политичког система и јачање институционалне одговорности.

Поред промене државног уређења, реформа изборног система представља кључни корак ка демократизацији друштва. Постојећи пропорционални систем, који фаворизује партијске листе и често производи политичке послушнике уместо аутентичних народних представника, потребно је заменити персонализованим пропорционалним системом. Овај модел би омогућио директнији утицај грађана на избор њихових представника, чиме би се смањила доминација партијских лидера и олигарха.

Принцип „краљ да влада, влада да управља, а народ да бира своје представнике“ пружа визију политичког система заснованог на равнотежи између симболичког ауторитета монархије и демократског одлучивања. На тај начин, грађани би повратили поверење у политичке институције, док би династија Карађорђевић била гарант континуитета, традиције и стабилности.

 

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све