Најава привремених институција у Приштини да ће од 1. августа 2026. године кажњавати туристичке водиче који не поседују лиценцу коју издају привремене косовске институције представља још један вид притиска Куртијевог режима на Србе на Косову и Метохији, који су један од најугроженијих народа у Европи. Ова најава приштинских власти изазвала је оправдан страх међу Србима који, упркос свакодневном терору Куртијевог режима, остају и опстају на овом подручју, као и међу верницима и организаторима поклоничких путовања који обилазе светиње на овој светој српској земљи. Према обавештењима која су уручивана организованим групама, лица која професионално обављају послове туристичког водича мораће да поседују одговарајућу лиценцу, док би групе које долазе са водичем без лиценце привремених косовских институција морале да ангажују и локалног лиценцираног водича. За непоштовање ових правила најављене су казне. На први поглед, могло би се рећи да је реч само о административном уређивању турис...

На данашњи дан, 28. јула 1914. године, тадашња моћна царевина Аустроугарска телеграмом је објавила рат Краљевини Србији. Тај чин означио је почетак сукоба који ће убрзо захватити целу Европу и свет и остати упамћен као Први светски рат или Велики рат, јер је био рат који свет до тада није доживео. Србија је у тај рат ушла исцрпљена, са још незалеченим ранама из два балканска рата. Ипак, учинила је све што је било у њеној моћи да избегне нови оружани сукоб, али није успела. У одговору на понижавајући аустроугарски ултиматум, српска влада прихватила је највећи део постављених захтева. Није могла да прихвати само оне одредбе које су непосредно задирале у суверенитет и уставни поредак Краљевине Србије, предложивши да се спорна питања решавају у складу са међународним правом. Међутим, дипломатски уступци Србије нису били довољни. Ултиматум није био замишљен као пут ка споразуму, већ као средство за обрачун са Србијом. У ратној пропаганди појавила се и злогласна порука: „Србија мора умрети“,...

Отпочињање стратешког дијалога између Србије и Сједињених Америчких Држава представља добру вест и важан корак напред у развоју односа две државе. Односи Србије и Америке током претходних деценија били су оптерећени бројним неслагањима, дубоким неповерењем, па и периодима отвореног непријатељства. Србија не треба да заборави своју прошлост, али мора да гледа у будућност. У интересу наше државе је да разговара са свим важним међународним партнерима и да односе са њима гради на међусобном поштовању, равноправности и уважавању српских националних и државних интереса. Српски и амерички народ нашли су се у оба светска рата на истој страни , у бор би за слободу и правду. Српска застава вијорила се на Белој кући у част Србије и њеног народа, који је у Првом светском рату поднео огромне жртве. Овај историјски пример показује да су наше две државе некада биле повезане савезништвом и међусобним поштовањем. Зато треба радити на томе да поново дође време у којем ће Србија и Америка преваз...

Никола Драговић  Тринаестог јула 1878. године завршен је Берлински конгрес, на којем су велике силе Кнежевини Србији признале међународну независност. Тиме је Србија, после више векововне османске власти, постала међународно призната и суверена држава. Берлински конгрес није само потврдио независност Србије, већ је утврдио и њене нове границе. У састав Србије ушли су Нишки, Топлички, Пиротски и Врањски округ, чиме је територија државе значајно проширена, са 37.841 квадратних километра, на 48.303. квадратна километра. Велике заслуге за међународно признање Србије припадају Јовану Ристићу, чија је мудра и одлучна дипломатија обезбедила да за преговарачким столом буду потврђене победе које је српска војска извојевала на бојном пољу. Иако је реч о једном од најзначајнијих датума у српској историји, 13. јул се данас готово и не обележава. Зато сматрам да би Србија требало да установи 13. јул као Дан независности, док би Сретење, 15. фебруар, и даље остало Дан државности, као симбол поче...

На данашњи дан Србији је враћена независност, а Топлица и Косаница су после више вековне окупације враћене у саставни део Србије 13. јула 1878. године завршен је Берлински конгрес. Конгрес на коме су Србија, Црна Гора и Румунија добиле независност после Османлијске окупације. Скупу је председавао Отан фон Бизмарк, Први канцелар Немачког царства, а присуствовали су изасланици тадашњих великих сила Немачке, Аустроугарске, Француске, Велике Британије, Италије, Русије и Турске. Конгрес је сазван ради ревизије Сан-стефанског мира (потписаног 3. марта 1878. године), којим је завршен руско-турски рат. Према тим, претежно од стране Русије диктираним преговорима, Турска би изгубила велики део своје пређашње контроле над Балканом, а требало је да буде створена Велика Бугарска (ефективно руски сателит) која би укључила највећи део данашње Македоније, те делове Србије до Ниша, Албаније и Грчке осим Халкидикија и Солуна. Босна и Херцеговина, иако под турским суверенитетом, добила би значајну аутоно...

На данашњи дан, 10. јула 1856. године, у личком селу Смиљану рођен је Никола Тесла, један од највећих научника и проналазача у историји човечанства. Рођен је као четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле, свештеника Српске православне цркве, и Георгине Ђуке Тесле, рођене Мандић. Његова мајка потицала је из свештеничке породице и, иако није имала формално образовање, била је позната по изузетној даровитости и способности да израђује различите предмете и кућне направе. Никола Тесла започео је школовање у родном Смиљану, а наставио га је у Госпићу и Раковцу код Карловца. Студирао је на Високој техничкој школи у Грацу, а једно време похађао је и предавања у Прагу, али студије никада није завршио. Након школовања радио је у Марибору, Будимпешти, Паризу и Стразбуру. У Паризу је од 1882. године био запослен у компанији Континентал Едисон, где се бавио електричним уређајима и постројењима. У Сједињене Америчке Државе отпутовао је 1884. године, у нади да ће уз помоћ Томаса Едисона оствар...