Постови

На данашњи дан моћна Аустроугарска објавила је рат Србији

Слика
На данашњи дан, 28. јула 1914. године, тадашња моћна царевина Аустроугарска телеграмом је објавила рат Краљевини Србији. Тај чин означио је почетак сукоба који ће убрзо захватити целу Европу и свет и остати упамћен као Први светски рат или Велики рат, јер је био рат који свет до тада није доживео. Србија је у тај рат ушла исцрпљена, са још незалеченим ранама из два балканска рата. Ипак, учинила је све што је било у њеној моћи да избегне нови оружани сукоб, али није успела. У одговору на понижавајући аустроугарски ултиматум, српска влада прихватила је највећи део постављених захтева. Није могла да прихвати само оне одредбе које су непосредно задирале у суверенитет и уставни поредак Краљевине Србије, предложивши да се спорна питања решавају у складу са међународним правом. Међутим, дипломатски уступци Србије нису били довољни. Ултиматум није био замишљен као пут ка споразуму, већ као средство за обрачун са Србијом. У ратној пропаганди појавила се и злогласна порука: „Србија мора умрети“,...

Стратешки дијалог Србије и Америке је важан корак напред

Слика
Отпочињање стратешког дијалога између Србије и Сједињених Америчких Држава представља добру вест и важан корак напред у развоју односа две државе. Односи Србије и Америке током претходних деценија били су оптерећени бројним неслагањима, дубоким неповерењем, па и периодима отвореног непријатељства. Србија не треба да заборави своју прошлост, али мора да гледа у будућност. У интересу наше државе је да разговара са свим важним међународним партнерима и да односе са њима гради на међусобном поштовању, равноправности и уважавању српских националних и државних интереса. Српски и амерички народ нашли су се у оба светска рата на истој страни , у бор би за слободу и правду. Српска застава вијорила се на Белој кући у част Србије и њеног народа, који је у Првом светском рату поднео огромне жртве. Овај историјски пример показује да су наше две државе некада биле повезане савезништвом и међусобним поштовањем. Зато треба радити на томе да поново дође време у којем ће Србија и Америка преваз...

Србија треба да слави 13. јул као Дан независности

Слика
Никола Драговић  Тринаестог јула 1878. године завршен је Берлински конгрес, на којем су велике силе Кнежевини Србији признале међународну независност. Тиме је Србија, после више векововне османске власти, постала међународно призната и суверена држава. Берлински конгрес није само потврдио независност Србије, већ је утврдио и њене нове границе. У састав Србије ушли су Нишки, Топлички, Пиротски и Врањски округ, чиме је територија државе значајно проширена, са 37.841 квадратних километра, на 48.303. квадратна километра. Велике заслуге за међународно признање Србије припадају Јовану Ристићу, чија је мудра и одлучна дипломатија обезбедила да за преговарачким столом буду потврђене победе које је српска војска извојевала на бојном пољу. Иако је реч о једном од најзначајнијих датума у српској историји, 13. јул се данас готово и не обележава. Зато сматрам да би Србија требало да установи 13. јул као Дан независности, док би Сретење, 15. фебруар, и даље остало Дан државности, као симбол поче...

Дан када су Топлица и Косаница враћене у састав Србије

Слика
На данашњи дан Србији је враћена независност, а Топлица и Косаница су после више вековне окупације враћене у саставни део Србије 13. јула 1878. године завршен је Берлински конгрес. Конгрес на коме су Србија, Црна Гора и Румунија добиле независност после Османлијске окупације. Скупу је председавао Отан фон Бизмарк, Први канцелар Немачког царства, а присуствовали су изасланици тадашњих великих сила Немачке, Аустроугарске, Француске, Велике Британије, Италије, Русије и Турске. Конгрес је сазван ради ревизије Сан-стефанског мира (потписаног 3. марта 1878. године), којим је завршен руско-турски рат. Према тим, претежно од стране Русије диктираним преговорима, Турска би изгубила велики део своје пређашње контроле над Балканом, а требало је да буде створена Велика Бугарска (ефективно руски сателит) која би укључила највећи део данашње Македоније, те делове Србије до Ниша, Албаније и Грчке осим Халкидикија и Солуна. Босна и Херцеговина, иако под турским суверенитетом, добила би значајну аутоно...

Пре 170 година рођен је човек који је осветлио свет

Слика
На данашњи дан, 10. јула 1856. године, у личком селу Смиљану рођен је Никола Тесла, један од највећих научника и проналазача у историји човечанства. Рођен је као четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле, свештеника Српске православне цркве, и Георгине Ђуке Тесле, рођене Мандић. Његова мајка потицала је из свештеничке породице и, иако није имала формално образовање, била је позната по изузетној даровитости и способности да израђује различите предмете и кућне направе. Никола Тесла започео је школовање у родном Смиљану, а наставио га је у Госпићу и Раковцу код Карловца. Студирао је на Високој техничкој школи у Грацу, а једно време похађао је и предавања у Прагу, али студије никада није завршио. Након школовања радио је у Марибору, Будимпешти, Паризу и Стразбуру. У Паризу је од 1882. године био запослен у компанији Континентал Едисон, где се бавио електричним уређајима и постројењима. У Сједињене Америчке Државе отпутовао је 1884. године, у нади да ће уз помоћ Томаса Едисона оствар...

Могући и локални избори заједно са парламентарним и председничким

Слика
Поред све чешћих најава да би до краја године или у пролеће 2027. године могли бити одржани председнички и парламентарни избори, не треба искључити ни могућност расписивања локалних избора.  У том случају Србија би поново могла да изађе на такозване опште изборе, као што је то био случај 2012. године.   На могућност одржавања општих избора указују све већа активност на терену и појачан рад странака владајуће већине, али и појединих опозиционих странака, које су почеле са одржавањем штандова и отварањем страначких просторија. Локални избори представљају снажан мобилизациони фактор како за страначке активисте и чланове, тако и за саме грађане. Грађане много више занимају локалне теме него републичке, јер се на локалном нивоу одлучује о питањима која непосредно утичу на квалитет њиховог живота, као што су: да ли ће улице бити асфалтиране, да ли ће бити решени проблеми водоснабдевања и канализације, да ли ће деца имати бесплатне уџбенике и какав ће бити ниво услуга локалне самоупр...

Дечак из Куршумлије који је утицао да Турци оду из Србије

Слика
Сукоб на Чукур - чесми у Београду, 15. јуна 1862. године, оставио је дубок траг у модерној историји Србије. Главни актер тог догађаја био је један дечак из Куршумлије, тачније из куршумлијског села Луков а, Сава Петковић. Према историјским изворима, тог недељног поподнева, између четири и шест часова, на Чукур-чесми дошло је до расправе између српских младића и турских низама око реда за точење воде. Неки извори, попут Карла Перола, познатог београдског угоститеља, описују сцену у којој Турци захтевају да пију воду из крчага српског дечака, а он то одбија. Током свађе српски шегрт случајно је разбио тестију турском војнику, након чега су га турски војници претукли и тешко повредили. Тај српски дечак био је Сава Петковић, који је из Лукова дошао код рођака у Јајинце, а они га послали у Београд код бакалина Алексе Николића да изучи сарачки занат. Вест да је на Чукур - чесми убијен српски дечак убрзо се проширила Београдом. Уследили су оружани сукоби између Срба и Турака, а српске вл...