Кампања за локалне изборе који се одржавају у осам општина (Аранђеловац, Бајина Башта, Кладово, Књажевац, Кула, Лучани, Мајданпек и Смедеревска Паланка), једној градској општини (Севојно) и једном граду (Бор) ушла је у завршну фазу. Према подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе, право гласа на овим изборима има 247.937 бирача, од укупно око 6.487.000 бирача у Србији (стање на дан 23. марта 2026. године). То представља приближно 3,8% укупног бирачког тела. Иако се на први поглед може учинити да је реч о редовним локалним изборима, интензитет кампање и политичка динамика указују на супротно , да је реч о изборима који далеко превазилазе свој локални оквир . Владајућа коалиција на републичком нивоу определила се за стратегију заједничког наступа на предстојећим изборима, осим у Бајиној Башти, где странке Расима Љајића и Милана Стаматовића наступају самостално. Што се опозиције тиче, присутна је шаролика стратегија изласка: у појединим срединама постоје заједничке ...

Посланичким групама је 29.01.2026.  преко Секретаријата Народне скупштине  достављен Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Уставном суду, Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима. Занимљиво је да предложене измене нису формално потписане од стране предлагача, па је остала непознаница ко је формални предлагач. Док се чека да се сазана ко је званични предлагач оно што се види из нацрта предлога може се рећи следеће:  Измене Закона о Уставном суду у делу који се односи на изборне спорове, у члану 76 додаје се одредба којом се прописује да је поступак одлучивања о изборном спору хитан. Оваква одредба до сада није била изричито прописана, па се овом изменом наглашава обавеза суда да у овим предметима поступа без одлагања. Увођење изричите обавезе хитности представља једну од кључних измена. Изборни процес по својој природи захтева брзо решавање спорова, јер свака правна неизвесност може утицати на легитимитет избора и поверење јавности у коначн...

У јавности се и даље често понављају тврдње да је бирачки списак у Републици Србији нетранспарентан и подложан злоупотребама. Такве оцене су можда имале основа у прошлости, али је неопходно и одговорно рећи да су се у међувремену околности суштински промениле. У последњих неколико година измењени су кључни изборни закони: Закон о јединственом бирачком списку, Закон о локалним изборима, Закон о избору народних посланика, као и прописи који се односе на рад бирачких одбора. Данас Република Србија има законодавни оквир који је, по степену прецизности и транспарентности, међу најсавременијима у Европи. Због тога се као кључно питање више не намеће питање самог закона, већ питање политичке одговорности, организованости и спремности политичких актера, пре свега опозиционих, да користе механизме који су им на располагању. У наставку наводим неколико кључних примера који се односе на унапређење транспарентности бирачког списка: ·        Пребивалиште бирача ...

Наша куршумлијска села нису само насеља у којима људи живе – она су чувари прошлости, традиције, вере и културе, сведоци славне и бурне историје и живо сећање на времена која су обликовала идентитет овог краја.  У својим сокацима и брдовитим пределима чувају дух предака, али и тиху опомену да се број становника смањује и да млади одлазе у потрази за стабилнијим и удобнијим животом. Куршумлијско село Рударе панорама Разлози за одлазак добро су познати: недостатак развијене инфраструктуре, слабије могућности запошљавања и отежани услови свакодневног живота.  Наша села су углавном брдско–планинска, често су физички удаљена и са лошом путном мрежом. Електромрежа је застарела, мобилни сигнал је слаб или га нема, а енергетска и дигитална повезаност неразвијена.  Да би села куршумлијске општине опстала и повратила живот, потребна је озбиљна стратегија државе заснована на конкретним мерама. Држава би, пре свега, морала да предузме следеће кораке: • модернизацију путне инфраструкт...

„Цела је Србија у грозничавом узбуђењу дочекала вест о мобилизацији и исто вече када је она објављена, цео народ је похрлио ка својим зборним местима“, овако је записао и сторичар и сведок догађаја мобилизације на почетаку Првог балканског рата, Станоје Станојевић.   Први балкански рат је био само увод кроз страдања и херојства једног народа која ће започети 1912. године и трајати до 1918. године. Тог 17. септембра (по старом календару) или 30. септембра по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали су краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник. Народ је уз игру и песму дочекао ову вест и кренуо ка својим зборним местима, припремајући се тако да крене у ослобођења „Старе Србије“ од Турака, „да се ослободе браћа, која су тамо преко границе годинама чамила у ропству“, говорило се у народу . Вест о почетку мобилизације спремно је дочекана у Топлици, звуци црквених звона, сеоских клепетала и војничких труба одјекивала долином ...