Сукоб на Чукур - чесми у Београду, 15. јуна 1862. године, оставио је дубок траг у модерној историји Србије. Главни актер тог догађаја био је један дечак из Куршумлије, тачније из куршумлијског села Луков а, Сава Петковић. Према историјским изворима, тог недељног поподнева, између четири и шест часова, на Чукур-чесми дошло је до расправе између српских младића и турских низама око реда за точење воде. Неки извори, попут Карла Перола, познатог београдског угоститеља, описују сцену у којој Турци захтевају да пију воду из крчага српског дечака, а он то одбија. Током свађе српски шегрт случајно је разбио тестију турском војнику, након чега су га турски војници претукли и тешко повредили. Тај српски дечак био је Сава Петковић, који је из Лукова дошао код рођака у Јајинце, а они га послали у Београд код бакалина Алексе Николића да изучи сарачки занат. Вест да је на Чукур - чесми убијен српски дечак убрзо се проширила Београдом. Уследили су оружани сукоби између Срба и Турака, а српске вл...

Јучерашња дешавања у Кули приликом избора председника општине поново су покренула питање да ли је постојећи изборни систем најбоље решење за представљање грађана на локалном нивоу. Случај у Кули још једном је показао да грађани не би требало да гласају за листе, а да након избора немају стварну контролу над онима који их представљају. Потребан нам је изборни систем у коме ће бирачи знати кога бирају, а изабрани представници знати коме одговарају. Посебну пажњу јавности изазвала је информација да је један од одборника изабраних са опозиционе студентске листе гласао за кандидаткињу за председницу општине из редова Српске напредне странке. Без обзира на политичке ставове о самом исходу гласања, овај случај показао је један од кључних недостатака постојећег изборног система. Наиме, одборници се бирају са изборних листа, али након потврђивања мандата постају власници мандата и о његовом вршењу одлучују самостално. У пракси то значи да политичка странка или група грађана са чије су листе иза...

На данашњи дан, 1198. године, ватопедски монаси Сава и Симеон добили су дозволу византијског цара Алексија III Анђела да на рушевинама старог грчког манастира Хиландариона подигну нови српски манастир ХИЛАНДАР! Том приликом цар је издао повељу којом је манастир дарован српском народу уз речи: „Да буде Србима на поклон вечни.“ До 1200. године, уз помоћ Стефана II Немањића, тадашњег владара Србије, сина Симеоновог и брата Савиног, изграђени су Црква Ваведења Пресвете Богородице, Савин пирг, Симеонова келија и Камбански пирг – звонара. Монах Симеон је након осам месеци проведених у Хиландару, 13. фебруара 1199. године, напустио овај земаљски свет и преселио се у Царство небеско. Његови земни остаци били су једно време сахрањени у Цркви Ваведења Пресвете Богородице, све док их Свети Сава није пренео у Србију како би помирио завађену браћу и да би оснивач српске средњовековне државе почивао у својој отаџбини. На месту његовог првобитног гроба у Хиландару израсла је чувена чудотворна лоза Св...

На данашњи дан 1917. године, у Ници, умро је војвода Радомир Путник , један од највећих српских војсковођа и војних стратега. Његово име остало је трајно уписано у историју српске војске, али и у историју борбе српског народа за слободу, државу и национално уједињење. Рођен је 1847. године у Крагујевцу, а свој војнички пут започео као млади артиљеријски официр. Посебно се истакао у српско-турским ратовима 1876–1878. године, када је учествовао у ослобођењу јужних крајева Србије од Османског царства, укључујући и простор Топлице. Управо су победе српске војске у тим ратовима довеле до повратка Топлице, након вишевековног ропства, у састав Србије и означиле почетак њене обнове и развоја у оквиру српске државе. У Балканским ратовима, као начелник штаба Врховне команде, Путник је руководио победоносним операцијама српске војске у ослобођењу Косова и Старе Србије. Топлица је тада имала велики стратешки значај, јер је представљала природни правац кретања српске војске преко Куршумлије и ...

Једна од значајних измена у предложеним изборним законима односи се на могућност да бирач подржи више изборних листа. Такво решење може допринети већем политичком плурализму и олакшати учешће мањих политичких субјеката у изборном процесу. Ипак, поставља се питање да ли је постојећи систем прикупљања потписа уопште оправдан када је реч о регистрованим политичким странкама. Политичке странке већ приликом регистрације прикупљају значајан број оверених потписа, имају трошкове администрације и одржавања страначке инфраструктуре, а притом су подложне различитим контролама државних органа. Због тога је оправдано поставити питање због чега би тај поступак морале да понављају пред сваке изборе. На тај начин регистроване странке се стављају у неповољнији положај у односу на групе грађана које се формирају непосредно пред расписивање избора и чије је постојање најчешће једнократног карактера. Зато сматрам да би обавезу прикупљања потписа за учешће на изборима требало укинути за регистроване полит...

Достављање непотписаних нацрта изборних закона 29. јануара ове године посланичким групама, преко Секретаријата Народне скупштине, привукло је велику пажњу јавности. Реч је била о изменама и допунама Закона о Уставном суду, Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима. Чињеница да предлог није био потписан одмах је подстакла бројне полемике и отворила питање ко заправо стоји иза предложених решења. Након вишемесечне јавне и политичке расправе, постало је јасно да су предложене измене у значајној мери засноване на препорукама ОДИР-а, па су 21. априла посланицима достављени формализовани предлози уз потпис народног посланика СНС- а, Мирослава Петрашиновића из Крагујевца. Предложене промене обухватају измене и допуне Закона о Уставном суду, као и измене и допуне закона о председнику Републике, народним посланицима и локалним изборима. Када је реч о изменама Закона о Уставном суду у делу који се односи на изборне спорове, уводе се прецизни рокови: орган за спровођење избо...