Кампања за локалне изборе који се одржавају у осам општина (Аранђеловац, Бајина Башта, Кладово, Књажевац, Кула, Лучани, Мајданпек и Смедеревска Паланка), једној градској општини (Севојно) и једном граду (Бор) ушла је у завршну фазу. Према подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе, право гласа на овим изборима има 247.937 бирача, од укупно око 6.487.000 бирача у Србији (стање на дан 23. марта 2026. године). То представља приближно 3,8% укупног бирачког тела. Иако се на први поглед може учинити да је реч о редовним локалним изборима, интензитет кампање и политичка динамика указују на супротно , да је реч о изборима који далеко превазилазе свој локални оквир . Владајућа коалиција на републичком нивоу определила се за стратегију заједничког наступа на предстојећим изборима, осим у Бајиној Башти, где странке Расима Љајића и Милана Стаматовића наступају самостално. Што се опозиције тиче, присутна је шаролика стратегија изласка: у појединим срединама постоје заједничке ...

У јавности се и даље често понављају тврдње да је бирачки списак у Републици Србији нетранспарентан и подложан злоупотребама. Такве оцене су можда имале основа у прошлости, али је неопходно и одговорно рећи да су се у међувремену околности суштински промениле. У последњих неколико година измењени су кључни изборни закони: Закон о јединственом бирачком списку, Закон о локалним изборима, Закон о избору народних посланика, као и прописи који се односе на рад бирачких одбора. Данас Република Србија има законодавни оквир који је, по степену прецизности и транспарентности, међу најсавременијима у Европи. Због тога се као кључно питање више не намеће питање самог закона, већ питање политичке одговорности, организованости и спремности политичких актера, пре свега опозиционих, да користе механизме који су им на располагању. У наставку наводим неколико кључних примера који се односе на унапређење транспарентности бирачког списка: ·        Пребивалиште бирача ...

Наша куршумлијска села нису само насеља у којима људи живе – она су чувари прошлости, традиције, вере и културе, сведоци славне и бурне историје и живо сећање на времена која су обликовала идентитет овог краја.  У својим сокацима и брдовитим пределима чувају дух предака, али и тиху опомену да се број становника смањује и да млади одлазе у потрази за стабилнијим и удобнијим животом. Куршумлијско село Рударе панорама Разлози за одлазак добро су познати: недостатак развијене инфраструктуре, слабије могућности запошљавања и отежани услови свакодневног живота.  Наша села су углавном брдско–планинска, често су физички удаљена и са лошом путном мрежом. Електромрежа је застарела, мобилни сигнал је слаб или га нема, а енергетска и дигитална повезаност неразвијена.  Да би села куршумлијске општине опстала и повратила живот, потребна је озбиљна стратегија државе заснована на конкретним мерама. Држава би, пре свега, морала да предузме следеће кораке: • модернизацију путне инфраструкт...

„Цела је Србија у грозничавом узбуђењу дочекала вест о мобилизацији и исто вече када је она објављена, цео народ је похрлио ка својим зборним местима“, овако је записао и сторичар и сведок догађаја мобилизације на почетаку Првог балканског рата, Станоје Станојевић.   Први балкански рат је био само увод кроз страдања и херојства једног народа која ће започети 1912. године и трајати до 1918. године. Тог 17. септембра (по старом календару) или 30. септембра по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали су краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник. Народ је уз игру и песму дочекао ову вест и кренуо ка својим зборним местима, припремајући се тако да крене у ослобођења „Старе Србије“ од Турака, „да се ослободе браћа, која су тамо преко границе годинама чамила у ропству“, говорило се у народу . Вест о почетку мобилизације спремно је дочекана у Топлици, звуци црквених звона, сеоских клепетала и војничких труба одјекивала долином ...