Постови

Укинути прикупљње потписа за регистроване странке

Слика
Једна од значајних измена у предложеним изборним законима односи се на могућност да бирач подржи више изборних листа. Такво решење може допринети већем политичком плурализму и олакшати учешће мањих политичких субјеката у изборном процесу. Ипак, поставља се питање да ли је постојећи систем прикупљања потписа уопште оправдан када је реч о регистрованим политичким странкама. Политичке странке већ приликом регистрације прикупљају значајан број оверених потписа, имају трошкове администрације и одржавања страначке инфраструктуре, а притом су подложне различитим контролама државних органа. Због тога је оправдано поставити питање због чега би тај поступак морале да понављају пред сваке изборе. На тај начин регистроване странке се стављају у неповољнији положај у односу на групе грађана које се формирају непосредно пред расписивање избора и чије је постојање најчешће једнократног карактера. Зато сматрам да би обавезу прикупљања потписа за учешће на изборима требало укинути за регистроване полит...

Осврт на предложене измене изборних закона

Слика
Достављање непотписаних нацрта изборних закона 29. јануара ове године посланичким групама, преко Секретаријата Народне скупштине, привукло је велику пажњу јавности. Реч је била о изменама и допунама Закона о Уставном суду, Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима. Чињеница да предлог није био потписан одмах је подстакла бројне полемике и отворила питање ко заправо стоји иза предложених решења. Након вишемесечне јавне и политичке расправе, постало је јасно да су предложене измене у значајној мери засноване на препорукама ОДИР-а, па су 21. априла посланицима достављени формализовани предлози уз потпис народног посланика СНС- а, Мирослава Петрашиновића из Крагујевца. Предложене промене обухватају измене и допуне Закона о Уставном суду, као и измене и допуне закона о председнику Републике, народним посланицима и локалним изборима. Када је реч о изменама Закона о Уставном суду у делу који се односи на изборне спорове, уводе се прецизни рокови: орган за спровођење избо...

Битка на Кошарама – симбол јунаштва, пркоса и родољубља

Слика
На Велики петак, 9. априла 1999. године, започела је једна од најтежих, али и најсветлијих битака у савременој историји Србије - Битка на Кошарама. Снаге НАТО пакта, уз подршку албанских терористичких формација и регуларне војске Албаније, покушале су да наруше територијални суверенитет Србије на подручју граничног прелаза Раша Кошарес. Циљ напада са албанске стране био је остваривање копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену. Такође, један од циљева био је и заузимање ширег подручја Метохије. На првој линији одбране отаџбине стајали су млади, голобради, али неустрашиви и непоколебљиви војници тадашње Војске Југославије. Надмоћнијем непријатељу супротставили су се не само оружјем, већ и вером, чашћу и љубављу према отаџбини. Пуна три месеца бранили су границе своје земље, не узмичући ни педаљ. Њихова жртва дубоко је урезана у темеље модерне српске историје. Постали су симбол јунаштва, пркоса, непоколебљивости...

Пролеће које није дошло

Слика
Нема лепшег годишњег доба од пролећа, нити лепшег животног периода од детињства. Пролеће 1999. године остало је у Србији упамћено као једно од најтужнијих у њеној историји.  Прошло је двадесет седам година откако је на тадашњу Савезну Републику Југославију, противправно и без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, извршена војна агресија најмоћнијег војног савеза , НАТО пакта ,   на једну суверену и међународно признату земљу . Те године, моји вршњаци и ја жељно смо ишчекивали прве пролећне дане после дуге и хладне зиме. Радовали смо се лепом времену, смеху, трчању по ливадама, игри и дружењу у школском дворишту . Али, то пролеће било је другачије. Данима се причало да ће нас „бомбардовати неке чике“. Државна телевизија даноноћно је емитовала родољубиве песме које су нама, деци, биле занимљиве и које смо радо певушили. Одрасли нису делили наш ентузијазам , поучени ранијим догађајима који су задесили наш народ, слутили су несрећу. Убрзо су почели да пристижу поз...

Локални избори 2026 – више од избора

Слика
Кампања за локалне изборе који се одржавају у осам општина (Аранђеловац, Бајина Башта, Кладово, Књажевац, Кула, Лучани, Мајданпек и Смедеревска Паланка), једној градској општини (Севојно) и једном граду (Бор) ушла је у завршну фазу. Према подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе, право гласа на овим изборима има 247.937 бирача, од укупно око 6.487.000 бирача у Србији (стање на дан 23. марта 2026. године). То представља приближно 3,8% укупног бирачког тела. Иако се на први поглед може учинити да је реч о редовним локалним изборима, интензитет кампање и политичка динамика указују на супротно , да је реч о изборима који далеко превазилазе свој локални оквир . Владајућа коалиција на републичком нивоу определила се за стратегију заједничког наступа на предстојећим изборима, осим у Бајиној Башти, где странке Расима Љајића и Милана Стаматовића наступају самостално. Што се опозиције тиче, присутна је шаролика стратегија изласка: у појединим срединама постоје заједничке ...

Шта доносе нови изборни закони – анализа кључних измена

Слика
Посланичким групама је 29.01.2026.  преко Секретаријата Народне скупштине  достављен Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Уставном суду, Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима. Занимљиво је да предложене измене нису формално потписане од стране предлагача, па је остала непознаница ко је формални предлагач. Док се чека да се сазана ко је званични предлагач оно што се види из нацрта предлога може се рећи следеће:  Измене Закона о Уставном суду у делу који се односи на изборне спорове, у члану 76 додаје се одредба којом се прописује да је поступак одлучивања о изборном спору хитан. Оваква одредба до сада није била изричито прописана, па се овом изменом наглашава обавеза суда да у овим предметима поступа без одлагања. Увођење изричите обавезе хитности представља једну од кључних измена. Изборни процес по својој природи захтева брзо решавање спорова, јер свака правна неизвесност може утицати на легитимитет избора и поверење јавности у коначн...

Бирачки списак после измена закона: мање митова, више чињеница

Слика
У јавности се и даље често понављају тврдње да је бирачки списак у Републици Србији нетранспарентан и подложан злоупотребама. Такве оцене су можда имале основа у прошлости, али је неопходно и одговорно рећи да су се у међувремену околности суштински промениле. У последњих неколико година измењени су кључни изборни закони: Закон о јединственом бирачком списку, Закон о локалним изборима, Закон о избору народних посланика, као и прописи који се односе на рад бирачких одбора. Данас Република Србија има законодавни оквир који је, по степену прецизности и транспарентности, међу најсавременијима у Европи. Због тога се као кључно питање више не намеће питање самог закона, већ питање политичке одговорности, организованости и спремности политичких актера, пре свега опозиционих, да користе механизме који су им на располагању. У наставку наводим неколико кључних примера који се односе на унапређење транспарентности бирачког списка: ·        Пребивалиште бирача ...