Наша куршумлијска села нису само насеља у којима људи живе – она су чувари прошлости, традиције, вере и културе, сведоци славне и бурне историје и живо сећање на времена која су обликовала идентитет овог краја.  У својим сокацима и брдовитим пределима чувају дух предака, али и тиху опомену да се број становника смањује и да млади одлазе у потрази за стабилнијим и удобнијим животом. Куршумлијско село Рударе панорама Разлози за одлазак добро су познати: недостатак развијене инфраструктуре, слабије могућности запошљавања и отежани услови свакодневног живота.  Наша села су углавном брдско–планинска, често су физички удаљена и са лошом путном мрежом. Електромрежа је застарела, мобилни сигнал је слаб или га нема, а енергетска и дигитална повезаност неразвијена.  Да би села куршумлијске општине опстала и повратила живот, потребна је озбиљна стратегија државе заснована на конкретним мерама. Држава би, пре свега, морала да предузме следеће кораке: • модернизацију путне инфраструкт...

„Цела је Србија у грозничавом узбуђењу дочекала вест о мобилизацији и исто вече када је она објављена, цео народ је похрлио ка својим зборним местима“, овако је записао и сторичар и сведок догађаја мобилизације на почетаку Првог балканског рата, Станоје Станојевић.   Први балкански рат је био само увод кроз страдања и херојства једног народа која ће започети 1912. године и трајати до 1918. године. Тог 17. септембра (по старом календару) или 30. септембра по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали су краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник. Народ је уз игру и песму дочекао ову вест и кренуо ка својим зборним местима, припремајући се тако да крене у ослобођења „Старе Србије“ од Турака, „да се ослободе браћа, која су тамо преко границе годинама чамила у ропству“, говорило се у народу . Вест о почетку мобилизације спремно је дочекана у Топлици, звуци црквених звона, сеоских клепетала и војничких труба одјекивала долином ...

Последњи догађаји у Републици Српској и на Косову и Метохији показују да се српском народу систематски ускраћује елементарно демократско право, право на избор У Републици Српској председнику, изабраном на легитиман и демократски начин, оспорава се мандат уз образложење да не поштује налоге нелегитимног и нелегалног такозваног високог представника Кристијана Шмита. Реч је о човеку који се на територији Босне и Херцеговине налази без одлуке Савета безбедности УН и који намеће своју самовољу и интересе оних који желе да дестабилизују регион. Покушај одузимања мандата легално изабраном представнику српског народа представља директно подривање суверенитета и воље грађана. Истовремено, на Косову и Метохији једној од листа која заступа интересе српског народа у јужној српској покрајини оспорава се право учешћа на локалним изборима и могућност да има своје кандидате. То практично значи да се Србима ускраћује право на политичко представљање и институционалну борбу за своје интересе. Да ли је то...

Председник Извршног одбора Народне странке Никола Драговић изјавио је да би у оквиру најављених уставних промена требало смањити број народних посланика у Народној скупштини са садашњих 250 на 168. „Србија је земља са нешто више од шест и по милиона становника и не постоји никакво оправдање да има чак 250 посланика. Тај број је апсолутно непримерен величини, потребама и институционалним капацитетима наше државе. Компаративн ом анализ ом са државама сличним нашој, долази се до закључка да би оптималан број посланика у наш ој Скупштини био 168“, истакао је Драговић. Он је додао да би у оквиру тог броја требало обезбедити и три гарантована места за представнике дијаспоре, како би се глас наших људи из расејања чуо у матичној земљи и како би се ојачала веза између матице и дијаспоре. „Смањење броја посланика допринело би не само већој ефикасности и одговорности у раду парламента, већ и значајним уштедама у буџету. Средства која би се тиме уштедела могла би бити преусмерена у ра...

У времену глобализације, дигитализације и четврте индустријске револуције, када се цео свет сели у мегалополисе и виртуелне просторе, српско село остаје један од последњих бедема очувања нашег идентитета, традиције и државности. Нажалост, данас се српска села све више празне, остају пуста и запостављена, иако су од кључног значаја за опстанак нашег народа и државе. Српски сељак није само произвођач хране , он је чувар обичаја, језика, породичних вредности и културног наслеђа. Он је жива веза са прецима, али и темељ будућности. Управо на српском селу и данас опстају вредности које су вековима грађене: честитост, поштовање, слободарски дух и вера у правду. Без села нема ни народа, јер без корена дрво не може да опстане. Данашње село не сме бити заборављено. Оно мора бити развијано, инфраструктурно повезано, дигитализовано и модернизовано , али тако да не изгуби своју душу. Неопходно је створити услове да људи остану и опстану, да се врате, да на својој земљи граде живот и породицу, ...