На Велику Госпојину, 28. августа 1924. године, у манастиру Високи Дечани одиграо се један од симболички најзначајнијих догађаја у новијој српској историји. Тога дана на Косову и Метохији сусрели су се прошлост и садашњост, средњовековно наслеђе и обновљена држава, Црква и круна, владар и народ. После више од пет векова, краљ Александар I Карађорђевић запалио је заветне свеће кнегиње Милице, чиме је испуњен стари завет који је у Високим Дечанима чуван као сећање на Косовски бој и као нада у ослобођење Косова и Метохије од туђинске власти. Према дечанском предању, кнегиња Милица је 1397. године, са синовима Стефаном и Вуком, посетила Високе Дечане. Манастир се после Косовског боја налазио у тешком стању, па су Лазаревићи помогли његову обнову, вратили му одузета имања и даровали нова. О посети кнегиње Милице и њеној бризи за Дечане сведочи и њена повеља из 1397. године. Предање каже да је кнегиња Милица тада манастиру даровала и две велике воштане свеће, више од два метра високе,...

Иако се сваког тренутка очекује расписивање ванредних парламентарних избора, изгледа да су сви заборавили на изборне услове о којима се донедавно много говорило, а сада их готово нико не помиње. Посебно је занимљиво што се о том питању више не оглашавају ни они који су раније бојкотовали изборе управо због, како су тврдили, лоших изборних услова. О изборним условима мора се говорити пре расписивања и одржавања избора, док још постоји могућност за конкретна побољшања, а не тек након гласања, када почну спорови о резултатима и изборним неправилностима. Зато сматрам да би обавезно скенирање употребљеног извода из бирачког списка на сваком бирачком месту, одмах по завршетку гласања, било један од кључних корака ка враћању поверења грађана у изборни процес. Поступак би требало уредити тако да сваки бирач, кроз јасно прописан и безбедан механизам, може да провери да ли је евидентирано да је гласао. Истовремено, подносиоци изборних листа и надлежни органи добили би могућност контроле, уз пуно...

Навршило се 150 година од рођења краља Александра Обреновића, последњег владара Србије из династије Обреновић. Александар Обреновић рођен је 14. августа 1876. године у Београду, као син краља Милана и краљице Наталије. На српски престо ступио је 1889. године, са свега тринаест година, након абдикације свог оца. Био је то почетак владавине која ће трајати четрнаест година и која ће остати једно од најсложенијих и најконтроверзнијих раздобља политичке историје модерне Србије. Владао је у времену великих унутрашњих политичких сукоба, честих промена влада и устава, али и снажних спољнополитичких притисака којима је мала балканска држава била изложена на крају XIX века. Његови поступци, од начина преузимања пуне краљевске власти до односа према политичким странкама и уставном поретку, били су и остали предмет различитих, често потпуно супротстављених оцена историчара. Ипак, историјске личности не би требало посматрати искључиво кроз њихове грешке и трагичан крај. У владавини краља Александр...

Јучерашња најава председника Републике у Лесковцу да ће бити донет посебан програм развоја за Пчињски, Јабланички, Топлички, Пиротски и Нишавски округ добра је вест за народ који живи у овом делу Србије. Овим крајевима није потребна једнократна помоћ, већ дугорочна и свеобухватна државна политика која ће створити услове да људи остану и опстану, да живе и раде тамо где су рођени, уместо да напуштају своја огњишта и одлазе трбухом за крухом у бели свет. Један од добрих примера конкретне помоћи државе народу јесте након Другог српско-турског рата и ослобођења јужних крајева 1878. године. Држава је у време владавине Милана Обреновића препознала колико је важно обновити и населити новоослобођене крајеве. Законом о насељавању из 1880. године, као и другим мерама, настојало се да се створе услови за насељавање, привредни живот и развој ових области. Данас, скоро век и по након ослобођења ових крајева, суочавамо се са другачијим, али подједнако озбиљним изазовима. Становништво одлази...

На данашњи дан, 22. августа 1854. године, рођен је краљ Милан Обреновић, први краљ нововековне Србије. За јуначку Топлицу и устаничку Косаницу његово име има посебан значај. У време његове владавине, током Другог српско-турског рата 1877–1878. године, српска војска ослободила је Топлицу и Косаницу после вишевековне османске власти. Тиме је започело ново доба у историји нашег краја. Одлукама Берлинског конгреса Србија је 1878. године стекла међународно признату независност и територијално проширење, а Топлица је постала део слободне српске државе. Због тога су Топличани краља Милана, веома поштовали и ценили као ослободиоца, владара у чије време је са ових простора збачен вишевековни османски јарам и ослобођена Куршумлија, прва Немањина престоница. За време његове владавине, 1880. године, донет је Закон о насељавању новоослобођених крајева. Њиме су створени услови за насељавање, привредни опоравак и обнову живота у Топлици и Косаници, чиме је додатно учвршћено присуство српске државе у ...

На данашњи дан, пре 112 година, отпочела је Церска битка, велика борба  српске војске против Аустроугарске и прва велика победа српске војске у Великом рату. Посебно место у тој славној победи припада једном од најчувенијих пукова српске војске ,   Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“, познатијем као ГВОЗДЕНИ ПУК. Преласком аустроугарских трупа преко Дрине и Саве, 12. августа 1914. године, започеле су операције које ће прерасти у Церску битку или како се још назива Јадарску битку. Српска војска нашла се пред бројнијим и одлично опремљеним непријатељем, чији је циљ био брз продор у Србију и њена окупација. Гвоздени пук, у саставу Моравске дивизије првог позива, нашао се у самом средишту борби на подручју Текериша. У жестоким окршајима, уз велике жртве, његови војници показали су храброст и борбеност, чиме је ова јединица већ била добро позната из предходна два балканска рата. Заједно са осталим јединицама српске војске, Гвоздени пук учествовао је у борбама које су...