Постови

Отац ослободио Топлицу, син посветио најчувенију корачницу команданту Гвозденог пука

Слика
Кажу да ивер не пада далеко од кладе! Прави пример за то је породица Бинички, која је оставила дубок траг у историји Србије, а и саме Топлице. Вероватно су сви чули за чувеног пуковника Стевана Биничког и његовог још чувенијег сина Станислава, али ретко ко зна да је управо подручје Топлице за њих имало посебну значајност. Када је српска Влада донела одлуку да се крене у ослобађање српског народа од турске власти и да се држава територијално прошири према Југу, на челу Ибарске дивизије (крушевачке бригаде I и II класе чачанске бригаде), нашао се Стеван Бинички. Бинички је рођен у Мушалуку, у близини Госпића, 20. децембар 1840. године, а умро у Београду, 28. април 1903. године. Школовао се за инжењеријског граничарског техничара - официра у Италији и у Аустрији. У аустријској војсци се истиче 1866. године током битке код Кенигреца, у аустријско-пруском рату. Оставио је службу аустријског официра и на позив кнеза Михаила прелази у Србију, ставља се на располагање Српском кнезу и наставља

Беседе уз здравице у косаничком и горњотопличком крају

Слика
У свом претходном тексту, Редослед здравица на славама у косаничком и горњотопличком крају , писао сам о једном веома ретком обичају овога краја, о томе који је редослед здравица на славама и о томе да свака здравица има свој назив и намену.   О крсној слави се пило и наздрављало, веселило и удавало. Слава је била јединствена прилика да се код домаћина окупе пријатељи и рођаци из даљине, да запевају и заиграју, да се захвале заштитнику домаћиновог дома за сваку добробит и помоле за будући напредак. Сакупљајући грађу за своју књигу „Крсна слава у косаничком и горњотопличком крају“, Ранђел Раша Анђелковић је разговарао са многим мештанима овога краја о беседама уз здравице на славама и записао следеће: Прва здравица - за помози Боже. Миодраг Миро Томовић (1933) из Трпезе: „Ову ћемо прву за помози Боже. Помози Боже да славимо дуго лета и година, све у здрављу и весељу. Прве чаше добре среће. У чашу прву, а у љубав дугу, срећу и здравље, помоћ од бога. Боже дај до

Редослед здравица на славама у косаничком и горњотопличком крају

Слика
Сваки континент, свака држава, сваки народ, сваки регион... има неку своју карактеристику по којој га други препознају. Наш народ воли да каже: „Сто села, сто обичаја“. Сваки део наше земље је особен за себе има своје обичаје и своју традицију. Једна од главних одлика Српског народа и српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. Има доста обичаја који су везани за крсну славу и свако место има неки свој ритуал о крсној слави.   Један од обичаја који је карактеристичан за подручје косаничког и горњотопличког краја, јесте испијање велике чаше ракије (изнад 1 dl) у народну познате као рукатке, велике чаше, рукајчета, треће... Нико прецизно не зна зашто се у овим крајевима наздравља и пије ракија из велике чаше. Старији људи кажу да је то зато што у овим крајевима шљива добро рађа те се стога наздравља са оним чега највише има, а то је ракија. У другим крајевима се углавном наздравља и пије вино из великих чаша, док се са ракијом наздравља из мале чаше