Плату Врховне јавне тужитељке не плаћају ни странке, ни Високи савет тужилаца, ту плату плаћају грађани Србије. И зато имају пуно право да питају: зашто је Загорка Доловац већ 15 година невидљива, неактивна и недодирљива, зашто не ради свој посао, а прима плату? Како су објавили медији, Загорка Доловац месечно прима више од 750.000 динара из буџета Републике Србије. Тај износ сам по себи не би био споран да је пропраћен конкретним резултатима њеног рада. Али проблем је у томе што она не ради у интересу грађана, већ, напротив, систематски ћути на афере и догађаје који потресају државу. Недавна трагедија у Новом Саду, где је у паду надстрешнице страдало 16 недужних особа, још једном је показала све слабости и немар тужилаштва. Док је читава земља у шоку и на ивици сукоба, Врховна јавна тужитељка није нашла за сходно ни да се појави на лицу места, ни да упути саучешће породицама жртава, а камоли да лично преузме руковођење истрагом. Уместо професионалне реакције, сведоци смо хаотичне ситу...

Председник Извршног одбора Народне странке, Никола Драговић, изјавио је да би један од кључних корака ка враћању поверења грађана у изборни процес и отклањању сумњи у могуће злоупотребе било увођење обавезног скенирања бирачког списка са бирачког места одмах по завршетку гласања . „Та мера би омогућила сваком грађанину да провери да ли је неко гласао у његово име. Сумње у злоупотребу бирачког права посебно су изражене када је реч о нашим држављанима који живе у иностранству, којих је, према проценама, око милион. На овај начин би се отклониле све недоумице и потенцијалне манипулације у вези са коришћењем бирачког права“, поручио је Драговић. Он је нагласио да је транспарентност основ сваког легитимног изборног процеса , те да би увођење скенирања и објављивања употребљених извода из бирачког списка представљало снажан корак ка јачању поверења грађана и заштити изборне воље. „Ово је конкретна и изводљива мера која би одговарала и власти и опозицији. Власт би тиме отклонила сумње д...

Председник Извршног одбора Народне странке Никола Драговић изјавио је да су најављене измене Закона о јединственом бирачком списку корак напред али да саме по себи нису довољне да се обнови поверење грађана у изборни процес.    „Измене закона о бирачком списку имају смисла једино ако су део свеобухватне изборне реформе. Без камера на бирачким местима, професионалних бирачких одбора и скенирања бирачког списка по завршетку гласања, апсурдно је говорити о новим изборима само ради избора“, рекао је Драговић. Драговић је додао да би управо скенирање бирачког списка након затварања бирачких места отклонило сумњу да је неко злоупотребио туђе бирачко право.    „Та мера би омогућила сваком грађанину да провери да ли је неко гласао уместо њега. Сумње су посебно изражене када је реч о нашим грађанима који живе у иностранству, којих је око милион. На овај начин би свака недоумица око злоупотребе права гласа била уклоњена“, навео је Драговић.   Драговић је рекао да су нови ...

Захтев за одржавање брзих парламентарних избора 29. јуна, без претходног обнављања поверења у изборни процес, потпуно је апсурдан.   Пре било каквих нових избора мора се вратити поверење у изборни процес. Без тога ће сваки нови избори само додатно продубити кризу поверења и легитимитета институција. Поверење грађана у изборе данас је озбиљно пољуљано и управо зато неопходно је предузети конкретне кораке како би се оно повратило и како би сви учесници у изборном процесу престали да доводе његову регуларност у питање. Обнова поверења захтева модернизацију изборног процеса кроз следеће мере: формирање професионалних бирачких одбора, инсталирање камера на бирачким местима, дигитализацију бирачких спискова и обавезно скенирање и објављивање записника одмах након затварања биралишта. Професионални бирачки одбори били би састављени од три стална, стручно обучена члана, док би додатни наџор вршили представници политичких странака, група грађана и невладиног сектора. Присуство ових актера п...

Благоје Јововић, припадник белопавлићке четничке бригаде, 1957. године 10. априла, у Буенос Ајресу извршио је атентат на Анту Павелића, вођу злогласне усташке НДХ и одговорног за стравичне злочине над Србима током Другог светског рата. Јововић је пратио Павелића, пронашао га и испалио два метка, од којих су му ране биле смртоносне. Павелић је, наводно, у тренутку суочења са смрћу, молио за милост, ону коју никада није показао својим жртвама. Јововић, вођен осећајем праведне освете, рекао је да је то учинио „у име свих Срба који су невино страдали од усташке руке.“ Годинама касније, када је откривен његов идентитет, Благоје Јововић није тражио славу. Веровао је да је испунио дуг према народу и историји. Његово дело остаје симбол борбе против заборава и својеврсна лична пресуда једном од највећих злочинаца 20. века.

Вековима су се људи борили за право да сами одлучују о животу у својој средини, како ће изгледати њихово место, коме ће припасти одговорност за управљање заједничким ресурсима и како ће се ти ресурси користити. Тежња ка већој независности од централне власти и снажнијој локалној самоуправи увек је била знак буђења демократске свести.   Данас, када то право имамо, често га потцењујемо.   Иако су сви избори важни, избори за локалне представнике су сигурно најважнији, јер гласањем преносимо свој лични суверенитет на онога ко ће у наредном периоду доносити одлуке у наше име, а тиме и директно утицати на квалитет нашег живота. Квалитет живота у месту у којем живимо, као и живот наших суграђана, зависе од тога ко ће доносити одлуке и како ће их спроводити.   Можда више него републички, локални избори заслужују нашу пажњу. Посебно избори за месне заједнице, јер су то избори где се кандидати бирају именом и презименом, познати су по свом раду и ауторитету, и њихова одговорност је...