Суштина је вратити поверење у изборе, а не само одржавати изборе

Захтев за одржавање брзих парламентарних избора 29. јуна, без претходног обнављања поверења у изборни процес, потпуно је апсурдан.
 
Пре било каквих нових избора мора се вратити поверење у изборни процес. Без тога ће сваки нови избори само додатно продубити кризу поверења и легитимитета институција.
Поверење грађана у изборе данас је озбиљно пољуљано и управо зато неопходно је предузети конкретне кораке како би се оно повратило и како би сви учесници у изборном процесу престали да доводе његову регуларност у питање.
Обнова поверења захтева модернизацију изборног процеса кроз следеће мере: формирање професионалних бирачких одбора, инсталирање камера на бирачким местима, дигитализацију бирачких спискова и обавезно скенирање и објављивање записника одмах након затварања биралишта.
Професионални бирачки одбори били би састављени од три стална, стручно обучена члана, док би додатни наџор вршили представници политичких странака, група грађана и невладиног сектора. Присуство ових актера представљало би додатну гаранцију поштења и законитости изборног процеса.
Постављање камера на бирачким местима омогућило би додатну контролу и транспарентност, уз стриктно поштовање тајности гласања. Камере би снимале цео ток изборног дана, укључујући отварање бирачког места, бројање гласачких листића и сачињавање записника, али би биле постављене тако да ни на који начин не нарушавају право бирача на тајно гласање.
Скенирање и моментално објављивање записника одмах након завршетка гласања омогућило би транспарентно и брзо информисање јавности о резултатима, чиме би се драстично смањила могућност манипулације изборним резултатима.
Дигитализација бирачких спискова пружила би сваком грађанину могућност да провери да неко није злоупотребио његово право и гласао уместо њега. Ова мера додатно би учврстила поверење грађана у регуларност и исправност изборног процеса.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све