Суштина је вратити поверење у изборе, а не само одржавати изборе

Захтев за одржавање брзих парламентарних избора 29. јуна, без претходног обнављања поверења у изборни процес, потпуно је апсурдан.
 
Пре било каквих нових избора мора се вратити поверење у изборни процес. Без тога ће сваки нови избори само додатно продубити кризу поверења и легитимитета институција.
Поверење грађана у изборе данас је озбиљно пољуљано и управо зато неопходно је предузети конкретне кораке како би се оно повратило и како би сви учесници у изборном процесу престали да доводе његову регуларност у питање.
Обнова поверења захтева модернизацију изборног процеса кроз следеће мере: формирање професионалних бирачких одбора, инсталирање камера на бирачким местима, дигитализацију бирачких спискова и обавезно скенирање и објављивање записника одмах након затварања биралишта.
Професионални бирачки одбори били би састављени од три стална, стручно обучена члана, док би додатни наџор вршили представници политичких странака, група грађана и невладиног сектора. Присуство ових актера представљало би додатну гаранцију поштења и законитости изборног процеса.
Постављање камера на бирачким местима омогућило би додатну контролу и транспарентност, уз стриктно поштовање тајности гласања. Камере би снимале цео ток изборног дана, укључујући отварање бирачког места, бројање гласачких листића и сачињавање записника, али би биле постављене тако да ни на који начин не нарушавају право бирача на тајно гласање.
Скенирање и моментално објављивање записника одмах након завршетка гласања омогућило би транспарентно и брзо информисање јавности о резултатима, чиме би се драстично смањила могућност манипулације изборним резултатима.
Дигитализација бирачких спискова пружила би сваком грађанину могућност да провери да неко није злоупотребио његово право и гласао уместо њега. Ова мера додатно би учврстила поверење грађана у регуларност и исправност изборног процеса.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Данас је Дан Гарде Војске Србије, један српски пук им је био претеча, био је то Гвоздени пук

Слика
  Када су 17. септембра, по старом календару, или 30. септембра. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник, нико није ни слутио да ће један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже мобилисати свој састав.   На југу Србије у Прокупљу, у средишту Топличког округа, на велико изненађење Српске врховне команде, Други пешадијски пук, првог позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, најбрже је вршио попуно свог војничког кадра.   Како кажу расположиви историјски подаци, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, првог дана мобилисао је 100% официрског кадра, 99,5 % подофицирског кадра и 95% војника. Убрзо је Пук мобилисао целокупан састав од 60 официра и 4.665 подофицира и војника. Уз звуке пуковске песме „Дрино водо хладна“, Пук 7. октобра креће на свој први задатак, да ослободи своју поробљену браћу, која су и даље чамила у ропству.   У првим биткама војниц...
Прикажи све