Битка на Кошарама – симбол јунаштва, пркоса и родољубља

На Велики петак, 9. априла 1999. године, започела је једна од најтежих, али и најсветлијих битака у савременој историји Србије - Битка на Кошарама.

Снаге НАТО пакта, уз подршку албанских терористичких формација и регуларне војске Албаније, покушале су да наруше територијални суверенитет Србије на подручју граничног прелаза Раша Кошарес. Циљ напада са албанске стране био је остваривање копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену. Такође, један од циљева био је и заузимање ширег подручја Метохије.

На првој линији одбране отаџбине стајали су млади, голобради, али неустрашиви и непоколебљиви војници тадашње Војске Југославије. Надмоћнијем непријатељу супротставили су се не само оружјем, већ и вером, чашћу и љубављу према отаџбини.

Пуна три месеца бранили су границе своје земље, не узмичући ни педаљ.

Њихова жртва дубоко је урезана у темеље модерне српске историје. Постали су симбол јунаштва, пркоса, непоколебљивости, слободе и родољубља.

Њихово јунаштво обавезује све нас да као друштво и као држава чувамо сећање на Кошаре, не само речима, већ и делима.

Јунацима са Кошара, као и свим борцима који су дали своје животе за отаџбину, дужни смо да се одужимо достојанствено, да држава кроз јасне и обавезујуће законске мере трајно уреди статус бораца, обезбеди им социјалну и материјалну сигурност, као и институционалну бригу која ће бити изнад сваке дневне политике.  Да истину преносимо будућим генерацијама, да они који су преживели буду поштовани и цењени у друштву, али и системски и материјално обезбеђени, без страха за своју егзистенцију и достојанство.


Наша је обавеза да памтимо страдања која су задесила наш народ и да учинимо све да се таква страдања никада не понове, јер народ који не памти своја страдања она му се понављају.

Нека јунацима вечна слава и хвала!

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Данас је Дан Гарде Војске Србије, један српски пук им је био претеча, био је то Гвоздени пук

Слика
  Када су 17. септембра, по старом календару, или 30. септембра. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник, нико није ни слутио да ће један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже мобилисати свој састав.   На југу Србије у Прокупљу, у средишту Топличког округа, на велико изненађење Српске врховне команде, Други пешадијски пук, првог позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, најбрже је вршио попуно свог војничког кадра.   Како кажу расположиви историјски подаци, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, првог дана мобилисао је 100% официрског кадра, 99,5 % подофицирског кадра и 95% војника. Убрзо је Пук мобилисао целокупан састав од 60 официра и 4.665 подофицира и војника. Уз звуке пуковске песме „Дрино водо хладна“, Пук 7. октобра креће на свој први задатак, да ослободи своју поробљену браћу, која су и даље чамила у ропству.   У првим биткама војниц...
Прикажи све