Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је!

Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене.

Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу.

Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“.

Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите православном становништву. Веома су штури подаци о Танкосићевим мисијама јер је он сам био веома тајанствена личност, његови задаци држани су у строгој тајности, био је човек за специјалне задатке.

Рат за ослобођење Старе Србије куцао је на врата, Српска врховна команда вршила је убрзане припрепреме за овај рат. 10. марта 1912. године, министар војни Ђенерал Радомир Путник издаје наредбу у којој се капетан Војислав Танкосић упућује у штаб граничних трупа. Овај искусни и храбри четнички војвода имао је задатак да окупи и обучи нове комите за предстојећи рат.

 

Унапређен у чин пешадијског капетана I класе, војвода Танкосић у Прокупљу оснива четнички логор. У четнички логор Воје Танкосића у Прокупљу долазили су младићи са свих страна, било је велико интересовање за његов одред јер се његово комитско јунаштво прочуло на далеко, али строги капетан је био врло ригорозан приликом одабира, па је тако одбио да прими у свој одред Гаврила Принципа, који ће 1914. године убити Аусто – Угарског престолонаследника у Сарајеву.

Део Лапског одреда Војводе Танкосића

Обуку својих добровољаца Танкосић је завршио 25. септембра 1912. године, од 2375 пријављених добровољаца одабрао њих 505. Распоредио их је у две групе, једном је командовао капетан Љубомир Вуловић, а другом он. Танкосићева група је кренула према Мердару 28. септембра усиљеним маршом преко Куршумлије и за четри дана нашла се на својим положајима, где су добили ново одело, оружије и муницију.

2/3 октобар Танкосићев Лапски одред отпочиње напад на Турску каралу „Репоња“ у месту Боровац код Мердара, и ако је наређење било да се одред пребаци на Турску територију пре него што рат буде објављен, те да тамо у датом моменту може предузети герилску борбу у позадини турске оперативне војске, борбе су почеле.

Напади на Турске карауле у Мердару су се претворили у прави рат и то два дана пре његовог званичног почетка. Зашто се то догодило? Зашто је Војвода Танкосић на своју руку отпочео нападе уместо да неопажено зађе у Турску територију? Што је чинио небројано пута до тада, остаје загонетка.

Многи сматрају да је он то урадио самоиницијативно јер су се „Црнорукци“ плашили да ће доћи до договора балканских савезника и Турске и да ће доћи до одлагања ослобођења Старе Србије, па је зато Воја Танкосић отпочео „своју борбу“ желећи да укаже надређенима и савезницима да је куцнуо час и да одлагања нема.

У борбама на Мердару се убрзо укључила и Моравска дивизија II позива. О жестини ових сукоба на Мерадару говори извештај да је из строја избачено 1352 српских војника. У извештајима који су стизали у Српску врховну команду из Мердара писало је: „Дошао је Танкосић и направио русвај!“ Комадант Моравске дивизије II позива, пуковник Милован Недић, захтевао је Танкосићеву одговорност али због подршке коју је Војвода имао до тога није дошло.

Танкосићеви четници су заједно са Моравском дивизијом из Мердара наставили ослобађање Косова и Метохије са песмом на уснама:

 

„Мајко моја немој сузе лити,

Што те морам стару оставити!

Ја одлазим где ме срце вуче,

У крајеве где српство јауче!“

Са ове временске дистанце се слободно може рећи да је пешадијски капетан I класе четнички Војвода Војислав Воја Танкосић Први балкански рат започео из Мердара.