Србија мора бити спремна за потенцијалну мигрантску кризу

 

Мигрантска криза у шпанском граду Сеути још једном показује да миграциона питања нису локални проблем појединих држава, већ изазов који може да уздрма читаву Европу. 

Мигранти из Марока који су се искрцали у овај мали шпански град не желе да остану тамо, већ им је циљ улазак у Европу. Управо зато догађаји у Сеути представљају упозорење свим европским државама да морају бити спремне на могуће нове таласе миграција.

Србија, као земља хуманих и солидарних људи, мора да покаже одговорност и озбиљност у односу према овом питању. Наша држава мора бити спремна да се суочи са потенцијалном мигрантском кризом, али и да истовремено очува свој суверенитет и безбедност грађана.

Хуманост не сме да значи одсуство државне контроле. Србија не сме дозволити неконтролисан улазак и насељавање миграната, нити да постане трајни прихватни центар за проблеме које други нису умели или нису желели да реше. Миграциона политика мора бити одговорна, уређена и у складу са интересима државе и њених грађана.

Зато је неопходно да државни органи пажљиво прате развој ситуације, да благовремено реагују и да јасно ставе до знања да је Србија спремна да помогне људима у невољи, али да истовремено неће одустати од заштите својих граница, свог суверенитета и безбедности грађана.


Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Благоје Јововић – четник који је убио усташког зликовца

Слика
Благоје Јововић, припадник белопавлићке четничке бригаде, 1957. године 10. априла, у Буенос Ајресу извршио је атентат на Анту Павелића, вођу злогласне усташке НДХ и одговорног за стравичне злочине над Србима током Другог светског рата. Јововић је пратио Павелића, пронашао га и испалио два метка, од којих су му ране биле смртоносне. Павелић је, наводно, у тренутку суочења са смрћу, молио за милост, ону коју никада није показао својим жртвама. Јововић, вођен осећајем праведне освете, рекао је да је то учинио „у име свих Срба који су невино страдали од усташке руке.“ Годинама касније, када је откривен његов идентитет, Благоје Јововић није тражио славу. Веровао је да је испунио дуг према народу и историји. Његово дело остаје симбол борбе против заборава и својеврсна лична пресуда једном од највећих злочинаца 20. века.
Прикажи све

Дечак из Куршумлије који је утицао да Турци оду из Србије

Слика
Сукоб на Чукур - чесми у Београду, 15. јуна 1862. године, оставио је дубок траг у модерној историји Србије. Главни актер тог догађаја био је један дечак из Куршумлије, тачније из куршумлијског села Луков а, Сава Петковић. Према историјским изворима, тог недељног поподнева, између четири и шест часова, на Чукур-чесми дошло је до расправе између српских младића и турских низама око реда за точење воде. Неки извори, попут Карла Перола, познатог београдског угоститеља, описују сцену у којој Турци захтевају да пију воду из крчага српског дечака, а он то одбија. Током свађе српски шегрт случајно је разбио тестију турском војнику, након чега су га турски војници претукли и тешко повредили. Тај српски дечак био је Сава Петковић, који је из Лукова дошао код рођака у Јајинце, а они га послали у Београд код бакалина Алексе Николића да изучи сарачки занат. Вест да је на Чукур - чесми убијен српски дечак убрзо се проширила Београдом. Уследили су оружани сукоби између Срба и Турака, а српске вл...
Прикажи све