Да ли смо заборавили нашу државност и духовност?



Дуго сам размишљао како да започнем овај текст. Како рећи нешто што је давно речено и како каже наш народ „У камен записано“, па ипак одлучих да је можда најбоље започети стиховима песме познатог куршумлијског гуслара Новака Миленковића.

…“Ђе је некад престоница била.

Ђе Немања прву цркву диже и духовност српску ваздиже,

а духовност српску прошири, те Србију с крстом помири.

Ђе је вазда од давнашњих дана ово парче немирног Балкана,

заливано од крви и плача, било мета разних освајача…“

Обележило се ових дана 850 година од подизања првих Немањиних задужбина у средњовековној Топлици, а данашњој Куршумлији.

Многи ће се запитати којег Немање? Да он није можда нека звезда ријалити програма? Или пак можда…???

Беше то онај Немања родоначелник Српске државе и духовности , отац првог српског архиепископа, отац првог српског краља…. Онај Стефан Немања кога су изгледа данас многи заборавили.

Нису баш сви заборавили оца српске државе, сетили су га се они који данас живе у месту из којег је он, као тадашњи удеони кнез, започео стварање и уздизање српску државност и духовност, мештани малене варошице Куршумлије.

Који су на пристојан и скроман начин обележили 850 година од изградње првих духовних задужбина Стефана Немање, родоначелника онога што ми данас зовемо државом.

А држава? Држава изгледа да се стиди себе и своје историје, па тако нико од њених представника не беше присутан 28. октобра, лета господњег 2018. Када ово место, на ушћу река Косанице и Бањске у Топлицу, обележи 850 година од изградње првих Немањиних задужбина и почетка српске државности и духовности.

Да ли се ми као народ, као нација, као становници ове државе Србије, стидимо наше историје, наше традиције, културе, државности…??? да ли требамо да баштинимо и чувамо своје? Да ли требамо имати своју традицију и историју? Да ли, да ли?

Изгледа да нема одговора, али се сви заједно морамо потрудити да не заборавимо своју прошлост, јер ако заборавимо своју прошлост заборавићемо и своју будућност.

Слични текстови:
Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају

Прва задужбина Стефана Немање на ушћу Косанице у Топлицу

Занемаривање рађања Немањине државе и на Светог Саву

850 година српске државности и духовности у Топлици

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све

Историчар др Чедомир Антић о промени имена Куршумлије

Слика
Еминент н и српски историчар и професор на Филозофском факулету у Београду др Чедомир Антић   о промени имена Куршумлије. „Та идеја која се јавља повремено, прво је застарела, то је идеја из 19. века, та србизација имена, назива, топонима, хидронима и тако даље. Други проблем је тај, ово је модерно време људи су могли да навикну да зову свој град и неким чудним именом, али оно што не могу да навикну, то је да постоје три топонима који су у истини слични. Дакле имамо Белу Цркву у Банату, имамо Белу Цркву у западној Србији, и коначно ево имаћемо, ако успе ова иницијатива и Беле Цркве на југу Србије...   Сад ће о томе расправљати народ у једној сиромашној општини, бориће се око тога власт и опозиција, а то је у суштини неспремно. Ја бих више волео да је таква иницијатива дошла као последица једне обнове до које је црква довела у крајевима као што је Куршумлија....“ Погледајте његову изјаву: Изјава др Чедомира Антића о промени имена Куршумлије (поглед
Прикажи све

ПОБЕДА! Куршумлијским средњим школама се враћају именa

Слика
Након сулуде одлуке М ини старства просвете, науке и технолошког развоја, да се куршумли ј ским средњим школама у називу дода "подујевска"   и куршумлијске средње школе гимназија и економска споје са подујевским школама, техничком и гимназијом, и то само неколико дана пре почетка нове  школске године, у Куршумлији вароши на трију река завладао је мук и зебња, разочарење и страх. Свако је имао своје разлоге за бригу: Ученици бивши и садашњи забринули су се у које школе иду, и које су школе завршили, професори јер спајањем куршумлијских школа са подујевским, неки ће постати технолошки вишак и изгубити посао, родитељи јер не знају у којим школама им деца иду и коју школу су уписала. Сви су се надали да је ово само шала и да ће све бити у реду, џабе су се писала писма и тражио пријам у државним институцијама, све је то било безуспешно, али младалачки револуционарни бунт се није предавао. Ученици нису хтели да чекају да им неко са стране мења име школа и намеће ре
Прикажи све