Да ли смо заборавили нашу државност и духовност?



Дуго сам размишљао како да започнем овај текст. Како рећи нешто што је давно речено и како каже наш народ „У камен записано“, па ипак одлучих да је можда најбоље започети стиховима песме познатог куршумлијског гуслара Новака Миленковића.

…“Ђе је некад престоница била.

Ђе Немања прву цркву диже и духовност српску ваздиже,

а духовност српску прошири, те Србију с крстом помири.

Ђе је вазда од давнашњих дана ово парче немирног Балкана,

заливано од крви и плача, било мета разних освајача…“

Обележило се ових дана 850 година од подизања првих Немањиних задужбина у средњовековној Топлици, а данашњој Куршумлији.

Многи ће се запитати којег Немање? Да он није можда нека звезда ријалити програма? Или пак можда…???

Беше то онај Немања родоначелник Српске државе и духовности , отац првог српског архиепископа, отац првог српског краља…. Онај Стефан Немања кога су изгледа данас многи заборавили.

Нису баш сви заборавили оца српске државе, сетили су га се они који данас живе у месту из којег је он, као тадашњи удеони кнез, започео стварање и уздизање српску државност и духовност, мештани малене варошице Куршумлије.

Који су на пристојан и скроман начин обележили 850 година од изградње првих духовних задужбина Стефана Немање, родоначелника онога што ми данас зовемо државом.

А држава? Држава изгледа да се стиди себе и своје историје, па тако нико од њених представника не беше присутан 28. октобра, лета господњег 2018. Када ово место, на ушћу река Косанице и Бањске у Топлицу, обележи 850 година од изградње првих Немањиних задужбина и почетка српске државности и духовности.

Да ли се ми као народ, као нација, као становници ове државе Србије, стидимо наше историје, наше традиције, културе, државности…??? да ли требамо да баштинимо и чувамо своје? Да ли требамо имати своју традицију и историју? Да ли, да ли?

Изгледа да нема одговора, али се сви заједно морамо потрудити да не заборавимо своју прошлост, јер ако заборавимо своју прошлост заборавићемо и своју будућност.

Слични текстови:
Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају

Прва задужбина Стефана Немање на ушћу Косанице у Топлицу

Занемаривање рађања Немањине државе и на Светог Саву

850 година српске државности и духовности у Топлици

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све