Прва задужбина Стефана Немање на ушћу Косанице у Топлицу



Заборављени Српски средњи век, испливао је у први план након емитовања прве ТВ историјске драме „Немањићи – рађање краљевине“. Серија је изазвала велику пажњу јавности, историчара и осталих интересената.

Оно што сам поменуо у предходном блогу Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају а што је историјски познато, јесте чињеница да је Стефан Немања ујединитељ и зачетник Српске државности и оснивач династије Немањића,  као удеони кнез своју владавину започео у околини данашње Куршумлије, а тадашње Топлице.

Сагледавајући тадашње околности, Немања је увидео да духовност и државност представљају стуб сваке државе. Имајући на уму све прилике и неприлике тадашњег времена,  одлучио је да на територији којом је управљао започне уздизање српске духовности и државности. Па је тако Немања 1159 отпочео изградњу манастира посвећеног Светој Богородици на веома животописном месту, на ушћу Косанице у Топлицу.
Остаци манастира Свете Богородице

Прича се да је после састанка са византијским царем из династије Комним, Манојлом Комненом, званим Дукојлом, у  Нишу, Немања добио на управљање  Дубочицу, која је била суседна територија Топлици. Још се прича да  је Немања за зидање манастира преко Манојла добио и мајсторе за изградњу манастира. Приликом ископавања око манастира које је 1922. године вршио професор Анастасијевић, откривено је да је на неким циглама урезан знак дијагоналних крстова у правоугаонику, као и име циглара Мавриакуса, утиснуто у два реда на цигли, што потврђује приче да је на овој грађевини спојено искуство различитих мајстора источних и западних крајева Балканског полуострва.

Несумљиво је да се ова велелепна грађевина издвајала од осталих, не само својим стилом, већ и својим раскошћем и значајем. Манастир Свете Богородице је Стефан Немања посветио својој жени Ани која се у њему замонашила и упокојила 22. јуна 1200. године.

О значају и делу овог манастира се може доста говорити и писати, али сам хтео да скренем пажњу на чињеницу да  данашња Куршумлија представља место из кога је кренуло стварање српске државе и духовности. Данас се нажалост то заборавља и брише, као да неко намерно жели да сакрије не само историју овог краја већ и историју Српског народа.

На свима нама је да дамо свој допринос и да спасимо од заборава српску историју, свако у оној мери и на онај начин у којој су његове могућности. Јер ако не поштујемо своју историју и своју прошлост не можемо предвидети каква нас будућност очекује и направићемо још веће грешке у будућности од оних које су наши преци чинили у прошлости.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све