Прва задужбина Стефана Немање на ушћу Косанице у Топлицу

Заборављени Српски средњи век, испливао је у први план након емитовања прве ТВ историјске драме „Немањићи – рађање краљевине“. Серија је изазвала велику пажњу јавности, историчара и осталих интересената.

Оно што сам поменуо у предходном блогу Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају а што је историјски познато, јесте чињеница да је Стефан Немања ујединитељ и зачетник Српске државности и оснивач династије Немањића,  као удеони кнез своју владавину започео у околини данашње Куршумлије, а тадашње Топлице.

Сагледавајући тадашње околности, Немања је увидео да духовност и државност представљају стуб сваке државе. Имајући на уму све прилике и неприлике тадашњег времена,  одлучио је да на територији којом је управљао започне уздизање српске духовности и државности. Па је тако Немања 1159 отпочео изградњу манастира посвећеног Светој Богородици на веома животописном месту, на ушћу Косанице у Топлицу.

Остаци манастира Свете Богородице

Прича се да је после састанка са византијским царем из династије Комним, Манојлом Комненом, званим Дукојлом, у  Нишу, Немања добио на управљање  Дубочицу, која је била суседна територија Топлици. Још се прича да  је Немања за зидање манастира преко Манојла добио и мајсторе за изградњу манастира. Приликом ископавања око манастира које је 1922. године вршио професор Анастасијевић, откривено је да је на неким циглама урезан знак дијагоналних крстова у правоугаонику, као и име циглара Мавриакуса, утиснуто у два реда на цигли, што потврђује приче да је на овој грађевини спојено искуство различитих мајстора источних и западних крајева Балканског полуострва.

Несумљиво је да се ова велелепна грађевина издвајала од осталих, не само својим стилом, већ и својим раскошћем и значајем. Манастир Свете Богородице је Стефан Немања посветио својој жени Ани која се у њему замонашила и упокојила 22. јуна 1200. године.

О значају и делу овог манастира се може доста говорити и писати, али сам хтео да скренем пажњу на чињеницу да  данашња Куршумлија представља место из кога је кренуло стварање српске државе и духовности. Данас се нажалост то заборавља и брише, као да неко намерно жели да сакрије не само историју овог краја већ и историју Српског народа.

На свима нама је да дамо свој допринос и да спасимо од заборава српску историју, свако у оној мери и на онај начин у којој су његове могућности. Јер ако не поштујемо своју историју и своју прошлост не можемо предвидети каква нас будућност очекује и направићемо још веће грешке у будућности од оних које су наши преци чинили у прошлости.