Прва задужбина Стефана Немање на ушћу Косанице у Топлицу
Заборављени Српски средњи век, испливао је
у први план након емитовања прве ТВ историјске драме „Немањићи – рађање
краљевине“. Серија је изазвала велику пажњу јавности, историчара и осталих интересената.
Оно што сам поменуо у предходном блогу Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају а што је историјски познато, јесте чињеница да је Стефан Немања
ујединитељ и зачетник Српске државности и оснивач династије Немањића, као удеони кнез своју владавину започео у
околини данашње Куршумлије, а тадашње Топлице.
Сагледавајући тадашње околности, Немања је
увидео да духовност и државност представљају стуб сваке државе. Имајући на уму
све прилике и неприлике тадашњег времена, одлучио је да на територији којом је управљао започне
уздизање српске духовности и државности. Па је тако Немања 1159 отпочео
изградњу манастира посвећеног Светој Богородици на веома животописном месту, на
ушћу Косанице у Топлицу.
Остаци манастира Свете Богородице |
Прича се да је после састанка са византијским
царем из династије Комним, Манојлом Комненом, званим Дукојлом, у Нишу, Немања добио на управљање Дубочицу, која је била суседна територија
Топлици. Још се прича да је Немања за
зидање манастира преко Манојла добио и мајсторе за изградњу манастира. Приликом
ископавања око манастира које је 1922. године вршио професор Анастасијевић,
откривено је да је на неким циглама урезан знак дијагоналних крстова у правоугаонику,
као и име циглара Мавриакуса, утиснуто у два реда на цигли, што потврђује приче
да је на овој грађевини спојено искуство различитих мајстора источних и
западних крајева Балканског полуострва.
Несумљиво је да се ова велелепна грађевина
издвајала од осталих, не само својим стилом, већ и својим раскошћем и значајем.
Манастир Свете Богородице је Стефан Немања посветио својој жени Ани која се у
њему замонашила и упокојила 22. јуна 1200. године.
О значају и делу овог манастира се може
доста говорити и писати, али сам хтео да скренем пажњу на чињеницу да данашња Куршумлија
представља место из кога је кренуло стварање српске државе и духовности. Данас
се нажалост то заборавља и брише, као да неко намерно жели да сакрије не само
историју овог краја већ и историју Српског народа.
На свима нама је да дамо свој допринос и
да спасимо од заборава српску историју, свако у оној мери и на онај начин у
којој су његове могућности. Јер ако не поштујемо своју историју и своју
прошлост не можемо предвидети каква нас будућност очекује и направићемо још
веће грешке у будућности од оних које су наши преци чинили у прошлости.
Коментари
Постави коментар
Hvala! Uskoro će biti objavljeno.