Прва задужбина Стефана Немање на ушћу Косанице у Топлицу



Заборављени Српски средњи век, испливао је у први план након емитовања прве ТВ историјске драме „Немањићи – рађање краљевине“. Серија је изазвала велику пажњу јавности, историчара и осталих интересената.

Оно што сам поменуо у предходном блогу Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају а што је историјски познато, јесте чињеница да је Стефан Немања ујединитељ и зачетник Српске државности и оснивач династије Немањића,  као удеони кнез своју владавину започео у околини данашње Куршумлије, а тадашње Топлице.

Сагледавајући тадашње околности, Немања је увидео да духовност и државност представљају стуб сваке државе. Имајући на уму све прилике и неприлике тадашњег времена,  одлучио је да на територији којом је управљао започне уздизање српске духовности и државности. Па је тако Немања 1159 отпочео изградњу манастира посвећеног Светој Богородици на веома животописном месту, на ушћу Косанице у Топлицу.
Остаци манастира Свете Богородице

Прича се да је после састанка са византијским царем из династије Комним, Манојлом Комненом, званим Дукојлом, у  Нишу, Немања добио на управљање  Дубочицу, која је била суседна територија Топлици. Још се прича да  је Немања за зидање манастира преко Манојла добио и мајсторе за изградњу манастира. Приликом ископавања око манастира које је 1922. године вршио професор Анастасијевић, откривено је да је на неким циглама урезан знак дијагоналних крстова у правоугаонику, као и име циглара Мавриакуса, утиснуто у два реда на цигли, што потврђује приче да је на овој грађевини спојено искуство различитих мајстора источних и западних крајева Балканског полуострва.

Несумљиво је да се ова велелепна грађевина издвајала од осталих, не само својим стилом, већ и својим раскошћем и значајем. Манастир Свете Богородице је Стефан Немања посветио својој жени Ани која се у њему замонашила и упокојила 22. јуна 1200. године.

О значају и делу овог манастира се може доста говорити и писати, али сам хтео да скренем пажњу на чињеницу да  данашња Куршумлија представља место из кога је кренуло стварање српске државе и духовности. Данас се нажалост то заборавља и брише, као да неко намерно жели да сакрије не само историју овог краја већ и историју Српског народа.

На свима нама је да дамо свој допринос и да спасимо од заборава српску историју, свако у оној мери и на онај начин у којој су његове могућности. Јер ако не поштујемо своју историју и своју прошлост не можемо предвидети каква нас будућност очекује и направићемо још веће грешке у будућности од оних које су наши преци чинили у прошлости.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све