850 година српске државности и духовности у Топлици


Стефан Немања

Сутра ће се у Куршумлији на платоу манастира светог Николе обележити 850. година од подизања првих задужбина Стефана Немање родоначелника, српске државности и духовности.
Подсећања ради, као  најмлађи син Великог жупана Завиде, Стефан добија на управљане област око данашњих река Топлице, Ибра и Расине. У долини реке Топлице Немања гради свој двор, а на територији данашње Куршумлије, подиже два велелепна манастира. Манастир свете Богородице подиже око 1159. године, на ушћу реке Косанице у Топлицу, а други манастир светог Николе подиже у периоду од 1165. до 1168. године), на узвишењу изнад данашњег градског насеља Куршумлије.

Поглед на данашње насеље Куршумлију од манастира светог Николе

 Због трошења велике количине средстава у изградњи ових манастира Стефан долази у сукоб са својим оцем Завидом и братом Тихомиром, који га побеђују и бацају  у тамницу.

Заточен у тамници, безнадежан и заборављен од свих, Стефан се посвећује молитвама и уз помоћ молитви и Светог Ђорђа, Стефан излази из тамнице, успева да се домогне слободе и са својим следбеница успева да победи брата и оца, око 1168. године преузме титулу Великог жупана.
Манастир светог Николе
Манастир Пресвете Богородице

 Након добијања аутокефалности Српске цркве 1219. године, тадашњи Први Српски архиепископ  Сава успоставио је Топличку епископију, а за седиште топличког епископа  одабрао је манастир светог Николе.
Управо ту, у манастиру светог Николе у данашњој Куршумлији, Први српски архиепископ Сава одлучио је да 1219. године крсти ПРВОГ верника аутокефалне Српске православне цркве.   

Успостављањем Српске патријаршије 1346. године, због изузетног значаја за српску духовност  и државност Топлички епископи су добили почасни назив МИТРОПОЛИТА. Све до 1690. када Топлички епископ одлази са великом сеобом Срба, са патријархом Арсенијем IV преко Саве и Дунава.

 Сутрашњи дан представља велики значај за целокупни Српски народ и српску државу, али страхујем да сем општине Куршумлије и пар истакнутих појединаца нико га неће споменути. Не можемо кривити друге ако себе не поштујемо.


Слични текстови:
Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају

Прва задужбина Стефана Немање на ушћу Косанице у Топлицу

Занемаривање рађања Немањине државе и на Светог Саву






Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све