ПОБЕДА! Куршумлијским средњим школама се враћају именa


Након сулуде одлуке Министарства просвете, науке и технолошког развоја, да се куршумлијским средњим школама у називу дода "подујевска"  и куршумлијске средње школе гимназија и економска споје са подујевским школама, техничком и гимназијом, и то само неколико дана пре почетка нове школске године, у Куршумлији вароши на трију река завладао је мук и зебња, разочарење и страх. Свако је имао своје разлоге за бригу: Ученици бивши и садашњи забринули су се у које школе иду, и које су школе завршили, професори јер спајањем куршумлијских школа са подујевским, неки ће постати технолошки вишак и изгубити посао, родитељи јер не знају у којим школама им деца иду и коју школу су уписала.

Сви су се надали да је ово само шала и да ће све бити у реду, џабе су се писала писма и тражио пријам у државним институцијама, све је то било безуспешно, али младалачки револуционарни бунт се није предавао. Ученици нису хтели да чекају да им неко са стране мења име школа и намеће решења, узели су ствар у своје руке, и уз подршку појединих професора, родитеља и грађана организовали протесте како би скренули пажњу на овај проблем. Протести су из недеље у недељу били све масовнији, исплатили су се! Јер су ученици добили битку са Министарством!

Како јављају локални медији, а потврдили и представници ђачких парламената, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је у петак 23. новембра, донело одлуку да се из куршумлијских средњих школа избаци назив „подујевска“ па ће се од следеће школске године, средње школе у Куршумлији звати: Економско – техничка школа Куршумлија и Гимназија Куршумлија.

Враћање имена куршумлијским средњим школама, показује нам како се заједничким снагама може постићи жељени циљ. Како младост и солидарност целокупне друштвене заједнице дају жељени резултат.  

Слични текстови:
У нову школску годину без више деценијских куршумлијских средњих школа
Спасимо куршумлијске школе
Коме смета Економска школа?


Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све