Kome smeta Ekonomska škola?

Zgrada Ekonomske škole u Kuršumliji

Ne mogu a da kao bivši učenik 50 – te generacije Ekonomske škole u Kuršumliji ne prokomentarišem  odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja , da Ekonomsku školu u Kuršumliji spoji, ili šta već, sa tehničkom školom “Đuro Đaković” iz Podujeva, koja je nakon NATO agresije 1999. godine privremeno izmeštena u Kuršumliju, i ne samo spoji već i promeni ime koje nosi punih 64. godine.

Bez predhodne najave Ministar prosvete doneo je odluku da profesori Ekonomske škole u Kuršumliji, od 1. septembra neće više raditi u toj školi. Prema rečima pojedinih profesora ova vest je saopštena jutos na sednici nastavničkog veća bez ikakve predhodne najave. Nakon upoznavanje nastavnog kadra sa odlukom Ministra  od strane direktora, u nastavničkoj zbornici nastao je muk, neverica i zabrinutost, svi su bili u čudu šta se dešava.

S pravom se postavlja pitanje da li građane i prosvetne radnike u Kuršumliji neko za nešto pita? Šta će se dogoditi sa radnicima? Da li se država igra sa ovim gradom i ovim ljudima?

Kao predstavnik đaka u školskom parlamentu sam još  2008. upozoravao da će se Ekonomska škola ugasiti ako se samo bude klimalo glavom i bez pogovorno slušala državna administracija. Nažalost većina profesora se smejala i posmatrala me čudno,  a iste te godine ministarstvo prosvete je ukinulo jedno odeljenje  ekonomskog tehničara , a trgovački smer ugasilo, godinu dana zatim pojedini profesori su počeli da postaju tehnološki višak.

Danas se nakon 64. godine od postojanja, odlukom Ministra iz Beograda, koji i ne zna gde je Kuršmlija, menja ime ove škole, a neki nastavnici ostavljaju na ulicu. Da li će neko dignuti svoj glas ili će i dalje bez pogovorno izvršavati sulude odluke?

Umesto da pomogne građanima ove opštine na jugu Srbije, koja se 107 km graniči sa Kosovom i Metohijom, država se igra sa njima i iz dana u dan propisijući razne uredbe koje otežavaju život meštanima i donosi sulude propise. Ako želi da pokaže da nije tako neka preduzme neke odgovarajuće poteze,  pa tako pomogne u pronalaženju investitora koji bi investirali u ovu opštinu, smanjili nezaposlenost i vratili mlade u ovaj grad.

Svi građani, ne samo prosvetni radnici, trebaju da se zapitaju koji je sledeći korak koji se može očekivati od države? Da li će Ministar naredne godine, možda ukinuti srednje škole u Kuršumliji? Na ovu odluku nema pravo niko da ostane nem, ni bivši, ni sadašnji, ni budući učenici, ni njihovi roditelji,a najveća je odgovornost na profesorima i  opštinskim rukovodiocima, koji svojim činjenjem treba da pokažu da Kuršumlija mora i treba da živi!

Svako treba preduzeti ono što je u njegovoj moći i skrenuti pažnju da Kuršumliji treba pomoć a ne sulude odluke državnih činovnika, koje su u suprotnosti interesima građna.

Zato je pravo vreme da se dozovemo pameti, a ne da bezpogovorno izvršavamo naređenja onih koji ne vide šumu od drveta, ili ćemo nešto preduzeti i uraditi  ili ćemo biti puka beskorisna masa klimoglavaca koje će se stideti buduća pokolenja.

Povezani tekstovi:

Spasimo kuršumlijske škole