Spasimo kuršumlijske škole

Nakon više od šest decenija postojanja kuršumlijskih srednjih škola, Gimnazije i Ekonomske škole, Vlada Srbije donela je bez konsultacije lokalne samouprave po sopstvenom nahođenju, odluku o promeni naziva kuršumliskoj Ekonomskoj školi i Gimnaziji i pripoji im srednje škole iz Podujeva koje su od 1999. izmeštene u Kuršumliju.

Spajanje ovih škola ne bi bilo čudno da republički organi nisu otišli toliko daleko i promenili naziv šlolama dodajući im tako perfiks “podujevska” u nazivu. S pravom se postavlja pitanje zašto to je to Vlada uradila u ovom trenutku kada su otvoreni pregovori oko Kosova i Metohije? Zašto se spajaju škole iz različitih opština i različitih školskih uprava?

Godinama unazad za podujevske škole, koje su pripadale Kosovsko-mitrovačkoj školskoj upravi, su vazili posebni uslovi prilikom upisa učenika i formiranja odeljenja jer su upisivali odeljenja sa po 4-5 učenika i prevodili zaposlene u stalni radni odnos, dok je Ministarstvo kuršumlijskim školama gasilo odeljenja ispod 16 učenika, a dešavalo se da gase i odeljenja sa 20 i više učenika.

Tako će ove podujevske škole u novoformirane škole dovesti veći broj zaposlenih nego ušenika. Jedina razumna odluka Vlade Srbije bila bi da su podujevske škole vraćene na Kosovo i Metohiju, a nastavni kadar bio raspoređen i zbrinut u srpskim školama na Kosovu i Metohiji jer uvidom u sistem „Dositej“ može se videti da u srpskim školama na Kosovu i Metohiji postoji veliki broj slobodnih radnih mesta svih struka.

Time bi i država Srbija ojačala srpske institucije na Kosovu i Metohiji, naročito na severu Kosova i Metohije.  Ovako ostaje nam da razmišljamo o tome koji je cilj ove krajnje političke odluke o spajanju kuršumlijskih i podujevskih skola. Da li je ovom odlukom o spajanju naziva gradova u nazivu škola sa prefiksom „Kuršumlijsko-podujevska“ sever Kosova, kome pripada i opština Podujevo, pripojen „Jugu centralne Srbije“ ili je „Jug centralne Srbije“ pripojen „severu Kosova“?

Moglo bi Ministarstvo prosvete da razmisli o spajanju beogradskih i majdanpečkih i beogradskih i alibunarskih škola pa da dobijemo „Beogradsko-majdanpečku Dvanaestu Gimnaziju“ ili „Beogradsko-alibunarsku Ekonomsko-tehničku školu“. Pošto se smanjuje broj učenika a samim tim se i smanjuje broj škola, to znaci da se i u Ministarstvu prosvete smanjuje obim posla pa bi i Ministarstvo trebalo da razmišlja racionalno i smanji broj izvršilaca.

Kuršumličani su poznati kako dobri domaćini, gostoprimljivi ljudi velikoga srca, koji su uvek spremni da pomognu i da srdačno dočekaju goste, svoje dobročinske gestove su pokazali i u miru i u ratu, ali da se neko poigrava sa njihovim dostojanstvom i tradicijom ne priliči pa makar to bila Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete.

Tekst objavljen u Top novostima 29.08.2018.

Atori: Nikola Dragović i Dejan Rakić

Povezani tekstovi:
Kome smeta Ekonomska škola