На данашњи дан рођен је један од визонара модерне Србије

На данашњи дан 1823. године у Крагујевцу рођен је Михаило Обреновић, млађи син кнеза Милоша и кнегиње Љубице.

Владар који је имао визију модерне, развијене и европске Србије.

Владар који је страдао од руке свога народа, владар који је добио најлепшу улицу у главном гради која никада није мењала име.

Просвећени апсолутиста, поета и родољуб.

Кнез Михаило Обреновић започео је своју другу владавину свеобухватним увођењем реда у државни систем. 

Сматрао је да би народом требало да влада јака и образована влада

Реформисао је просвету, правосуђе, државну управу. 

Врхунац Михаиловог рада на модернизацији Србије свакако представља велика реформа оружаних снага. Увео је општу војну обавезу за све војноспособне мушкарце од двадесет до педесет година. Циљ је био формирати респектабилну војну силу са око 150 000 бораца као предуслов за реализацију његовог примарног плана, ослобођења Србије од турске власти.

Михаило је изнад свега желео ослобођење свог и других балканских народа из вишевековног турског ропства. Српски кнез је сматрао да је то изводљиво једино усаглашеном акцијом свих балканских хришћана.

Гесло Балкан балканским народима био је мото његове политике.

После чувеног инцидента на Чукур-чесми 1862. године избио је великих сукоб између Срба и Турака у Београду. Кнез је дипломатским путем обезбедио исељавање Турака из свих градова у Србији осим пограничних.

Није дочекао да види завршетак зграде Народног позоришта, као и свој сан, модерну и слободну Србију.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Благоје Јововић – четник који је убио усташког зликовца

Слика
Благоје Јововић, припадник белопавлићке четничке бригаде, 1957. године 10. априла, у Буенос Ајресу извршио је атентат на Анту Павелића, вођу злогласне усташке НДХ и одговорног за стравичне злочине над Србима током Другог светског рата. Јововић је пратио Павелића, пронашао га и испалио два метка, од којих су му ране биле смртоносне. Павелић је, наводно, у тренутку суочења са смрћу, молио за милост, ону коју никада није показао својим жртвама. Јововић, вођен осећајем праведне освете, рекао је да је то учинио „у име свих Срба који су невино страдали од усташке руке.“ Годинама касније, када је откривен његов идентитет, Благоје Јововић није тражио славу. Веровао је да је испунио дуг према народу и историји. Његово дело остаје симбол борбе против заборава и својеврсна лична пресуда једном од највећих злочинаца 20. века.
Прикажи све

Дечак из Куршумлије који је утицао да Турци оду из Србије

Слика
Сукоб на Чукур - чесми у Београду, 15. јуна 1862. године, оставио је дубок траг у модерној историји Србије. Главни актер тог догађаја био је један дечак из Куршумлије, тачније из куршумлијског села Луков а, Сава Петковић. Према историјским изворима, тог недељног поподнева, између четири и шест часова, на Чукур-чесми дошло је до расправе између српских младића и турских низама око реда за точење воде. Неки извори, попут Карла Перола, познатог београдског угоститеља, описују сцену у којој Турци захтевају да пију воду из крчага српског дечака, а он то одбија. Током свађе српски шегрт случајно је разбио тестију турском војнику, након чега су га турски војници претукли и тешко повредили. Тај српски дечак био је Сава Петковић, који је из Лукова дошао код рођака у Јајинце, а они га послали у Београд код бакалина Алексе Николића да изучи сарачки занат. Вест да је на Чукур - чесми убијен српски дечак убрзо се проширила Београдом. Уследили су оружани сукоби између Срба и Турака, а српске вл...
Прикажи све