На Велику Госпојину, 28. августа 1924. године, у манастиру Високи Дечани одиграо се један од симболички најзначајнијих догађаја у новијој српској историји. Тога дана на Косову и Метохији сусрели су се прошлост и садашњост, средњовековно наслеђе и обновљена држава, Црква и круна, владар и народ. После више од пет векова, краљ Александар I Карађорђевић запалио је заветне свеће кнегиње Милице, чиме је испуњен стари завет који је у Високим Дечанима чуван као сећање на Косовски бој и као нада у ослобођење Косова и Метохије од туђинске власти. Према дечанском предању, кнегиња Милица је 1397. године, са синовима Стефаном и Вуком, посетила Високе Дечане. Манастир се после Косовског боја налазио у тешком стању, па су Лазаревићи помогли његову обнову, вратили му одузета имања и даровали нова. О посети кнегиње Милице и њеној бризи за Дечане сведочи и њена повеља из 1397. године. Предање каже да је кнегиња Милица тада манастиру даровала и две велике воштане свеће, више од два метра високе,...

Навршило се 150 година од рођења краља Александра Обреновића, последњег владара Србије из династије Обреновић. Александар Обреновић рођен је 14. августа 1876. године у Београду, као син краља Милана и краљице Наталије. На српски престо ступио је 1889. године, са свега тринаест година, након абдикације свог оца. Био је то почетак владавине која ће трајати четрнаест година и која ће остати једно од најсложенијих и најконтроверзнијих раздобља политичке историје модерне Србије. Владао је у времену великих унутрашњих политичких сукоба, честих промена влада и устава, али и снажних спољнополитичких притисака којима је мала балканска држава била изложена на крају XIX века. Његови поступци, од начина преузимања пуне краљевске власти до односа према политичким странкама и уставном поретку, били су и остали предмет различитих, често потпуно супротстављених оцена историчара. Ипак, историјске личности не би требало посматрати искључиво кроз њихове грешке и трагичан крај. У владавини краља Александр...

Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...

 „Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у ђубрету. Ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!“, речи су европљанина који је био искрени пријатељ Србије и Српског народа, који је премину на данашњи дан 1929. године.   Рајс је послат у Србију да сведочи и бележи зверства која је чинио непријатељ у Великом рату, заволео је Србију и Српски народ. Као прави пријатељ видео је све наше предности и мане о чему је оставио свој „тестамент Српском народу“ у својој књизи „ЧУЈТЕ СРБИ! ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ“.   Др Рајс преминуо је у 4.30 сати, у Београду. Узрок смрти била је мождана кап као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром, Миланом Капетановићем који га је по неким сведочењима опсовао. У три сата поподне, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну б...