На данашњи дан је умро европљанин који је волео Србију

 „Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у ђубрету. Ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!“, речи су европљанина који је био искрени пријатељ Србије и Српског народа, који је премину на данашњи дан 1929. године.

 

Рајс је послат у Србију да сведочи и бележи зверства која је чинио непријатељ у Великом рату, заволео је Србију и Српски народ. Као прави пријатељ видео је све наше предности и мане о чему је оставио свој „тестамент Српском народу“ у својој књизи „ЧУЈТЕ СРБИ! ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ“.
 

Др Рајс преминуо је у 4.30 сати, у Београду. Узрок смрти била је мождана кап као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром, Миланом Капетановићем који га је по неким сведочењима опсовао.

У три сата поподне, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце ради преноса на Кајмакчалан. Секцију је извршио проф. др Милован Миловановић. Потом су посмртни остаци Рајса пренесени у Официрски дом, где су били и изложени на почасном катафалку, све до сахране, која је обављена 10. августа 1929. године, у поподневним часовима, на топчидерском гробљу. Сахрањен је са војним почастима и по православном обреду, крај своје миљенице мале Наде Фавра. Чинодејствовао је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника. На спроводу су узели учешћа поред изасланика краља Александра I Карађорђевића, представника Владе, представника грађанских и војничких власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса. По завршетку опела приступило се опроштајним говорима.
 

По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни (која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату) је писало:
 

„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све