Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године.

Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934.

Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.
 
Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држави, где је присуствовало преко 40.000 људи.
Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличанима Фотодокументација Народног музеја у Прокупљу


 Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог постојања, Краљ и званичници праћени овацијама присутних грађана упутили су се у центар града да открију споменик храбрим Топличанима.
Краљ Александар и Патријарх српски Варнава

 Поводом овог догађаја Политика је детаљно извештавала, па је тако пренела говор Краља Александра:
 
„Шумадијска Србија, никнувши из Карађорђевог устанка, створила је својом крвљу и слободну Топлицу. А нова Топлица, достојна постојбина Топлице Милана и Косанчић Ивана, старог Југ-Богдана и његових девет Југовића, осветлила је образ и себи и својој земљи када је куцнуо судњи час да се и друга неослобођена браћа ослобађају. Њен Други пук, легендарни Гвоздени пук, пронео је њено име далеко и блиставо, то и овом приликом истичем као ваш врховни командант. Све ће то поколењима причати овај споменик. А странцима рећи ће још и то да против сваког завојевања које иде преко националних и етнографских граница, душа народа даје отпор вазда и у свим приликама...”
Краљ Александар I Карађорђевић у разговору са војводом Костом Пећанцем, 9. септембра 1934 у Прокупљу. Преузето са FotoMagacin Antikvarneknjige.com


Многи историчари тврде да је у Прокупљу био планиран атентат на краља, који се, нажалост, догодио месец дана касније у Марсеју. Међутим, због доброг обезбеђења и велике гужве, било је немогуће да се краљу нешто лоше догоди, јер су Топличани одувек били добри домаћини и верни својој држави.


Споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918 у Прокупљу.





Локација: Прокупље, Србија

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Данас је Дан Гарде Војске Србије, један српски пук им је био претеча, био је то Гвоздени пук

Слика
  Када су 17. септембра, по старом календару, или 30. септембра. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник, нико није ни слутио да ће један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже мобилисати свој састав.   На југу Србије у Прокупљу, у средишту Топличког округа, на велико изненађење Српске врховне команде, Други пешадијски пук, првог позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, најбрже је вршио попуно свог војничког кадра.   Како кажу расположиви историјски подаци, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, првог дана мобилисао је 100% официрског кадра, 99,5 % подофицирског кадра и 95% војника. Убрзо је Пук мобилисао целокупан састав од 60 официра и 4.665 подофицира и војника. Уз звуке пуковске песме „Дрино водо хладна“, Пук 7. октобра креће на свој први задатак, да ослободи своју поробљену браћу, која су и даље чамила у ропству.   У првим биткама војниц...
Прикажи све