Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године.

Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934.

Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.
 
Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држави, где је присуствовало преко 40.000 људи.
Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличанима Фотодокументација Народног музеја у Прокупљу


 Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог постојања, Краљ и званичници праћени овацијама присутних грађана упутили су се у центар града да открију споменик храбрим Топличанима.
Краљ Александар и Патријарх српски Варнава

 Поводом овог догађаја Политика је детаљно извештавала, па је тако пренела говор Краља Александра:
 
„Шумадијска Србија, никнувши из Карађорђевог устанка, створила је својом крвљу и слободну Топлицу. А нова Топлица, достојна постојбина Топлице Милана и Косанчић Ивана, старог Југ-Богдана и његових девет Југовића, осветлила је образ и себи и својој земљи када је куцнуо судњи час да се и друга неослобођена браћа ослобађају. Њен Други пук, легендарни Гвоздени пук, пронео је њено име далеко и блиставо, то и овом приликом истичем као ваш врховни командант. Све ће то поколењима причати овај споменик. А странцима рећи ће још и то да против сваког завојевања које иде преко националних и етнографских граница, душа народа даје отпор вазда и у свим приликама...”
Краљ Александар I Карађорђевић у разговору са војводом Костом Пећанцем, 9. септембра 1934 у Прокупљу. Преузето са FotoMagacin Antikvarneknjige.com


Многи историчари тврде да је у Прокупљу био планиран атентат на краља, који се, нажалост, догодио месец дана касније у Марсеју. Међутим, због доброг обезбеђења и велике гужве, било је немогуће да се краљу нешто лоше догоди, јер су Топличани одувек били добри домаћини и верни својој држави.


Споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918 у Прокупљу.





Локација: Прокупље, Србија

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

111 година од мобилиазције легендарног ГВОЗДЕНОГ ПУКА

Слика
  „Цела је Србија у грозничавом узбуђењу дочекала вест о мобилизацији и исто вече када је она објављена, цео народ је похрлио ка својим зборним местима“, овако је записао и сторичар и сведок догађаја мобилизације на почетаку Првог балканског рата, Станоје Станојевић.   Први балкански рат је био само увод кроз страдања и херојства једног народа која ће започети 1912. године и трајати до 1918. године. Тог 17. септембра (по старом календару) или 30. септембра по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали су краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник. Народ је уз игру и песму дочекао ову вест и кренуо ка својим зборним местима, припремајући се тако да крене у ослобођења „Старе Србије“ од Турака, „да се ослободе браћа, која су тамо преко границе годинама чамила у ропству“, говорило се у народу . Вест о почетку мобилизације спремно је дочекана у Топлици, звуци црквених звона, сеоских клепетала и војничких труба одјекивала долином
Прикажи све