На данашњи дан рођен је Милан Обреновић ослободилац Топлице и Косанице и обновитељ Краљевине Србије

На данашњи дан, 22. августа 1854. године, рођен је краљ Милан Обреновић, први краљ нововековне Србије.

За јуначку Топлицу и устаничку Косаницу његово име има посебан значај. У време његове владавине, током Другог српско-турског рата 1877–1878. године, српска војска ослободила је Топлицу и Косаницу после вишевековне османске власти. Тиме је започело ново доба у историји нашег краја.

Одлукама Берлинског конгреса Србија је 1878. године стекла међународно признату независност и територијално проширење, а Топлица је постала део слободне српске државе. Због тога су Топличани краља Милана, веома поштовали и ценили као ослободиоца, владара у чије време је са ових простора збачен вишевековни османски јарам и ослобођена Куршумлија, прва Немањина престоница.

За време његове владавине, 1880. године, донет је Закон о насељавању новоослобођених крајева. Њиме су створени услови за насељавање, привредни опоравак и обнову живота у Топлици и Косаници, чиме је додатно учвршћено присуство српске државе у ослобођеним крајевима.

Проглашењем Краљевине Србије 1882. године обновљено је достојанство српске круне и започето ново поглавље у развоју српске државности. Војне реформе започете у доба краља Милана поставиле су важне темеље модерне српске војске, која ће своју снагу и славу потврдити у балканским ратовима и Првом светском рату.

Његова владавина била је обележена великим државним успесима, али и бројним противречностима. Ипак, ослобођење јужних крајева, стицање независности, модернизација државе и проглашење Србије за краљевину представљају важан историјски подухват краља Милана Обреновића.

Поштујући своје владаре и ослободиоце, чувамо историјско памћење од заборава и преносимо га будућим поколењима.

Чувајмо и поштујмо своје, да би нас и други ценили и поштовали!

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Благоје Јововић – четник који је убио усташког зликовца

Слика
Благоје Јововић, припадник белопавлићке четничке бригаде, 1957. године 10. априла, у Буенос Ајресу извршио је атентат на Анту Павелића, вођу злогласне усташке НДХ и одговорног за стравичне злочине над Србима током Другог светског рата. Јововић је пратио Павелића, пронашао га и испалио два метка, од којих су му ране биле смртоносне. Павелић је, наводно, у тренутку суочења са смрћу, молио за милост, ону коју никада није показао својим жртвама. Јововић, вођен осећајем праведне освете, рекао је да је то учинио „у име свих Срба који су невино страдали од усташке руке.“ Годинама касније, када је откривен његов идентитет, Благоје Јововић није тражио славу. Веровао је да је испунио дуг према народу и историји. Његово дело остаје симбол борбе против заборава и својеврсна лична пресуда једном од највећих злочинаца 20. века.
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све