Пре 170 година рођен је човек који је осветлио свет

На данашњи дан, 10. јула 1856. године, у личком селу Смиљану рођен је Никола Тесла, један од највећих научника и проналазача у историји човечанства.

Рођен је као четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле, свештеника Српске православне цркве, и Георгине Ђуке Тесле, рођене Мандић. Његова мајка потицала је из свештеничке породице и, иако није имала формално образовање, била је позната по изузетној даровитости и способности да израђује различите предмете и кућне направе.

Никола Тесла започео је школовање у родном Смиљану, а наставио га је у Госпићу и Раковцу код Карловца. Студирао је на Високој техничкој школи у Грацу, а једно време похађао је и предавања у Прагу, али студије никада није завршио.

Након школовања радио је у Марибору, Будимпешти, Паризу и Стразбуру. У Паризу је од 1882. године био запослен у компанији Континентал Едисон, где се бавио електричним уређајима и постројењима.

У Сједињене Америчке Државе отпутовао је 1884. године, у нади да ће уз помоћ Томаса Едисона остварити своје проналазачке идеје. У почетку је радио у Едисоновој компанији, али се њихова сарадња убрзо завршила због различитих погледа на развој електроенергетског система.

Едисон је заступао систем једносмерне струје, док је Тесла развијао знатно ефикаснији систем наизменичне струје. Њихово супарништво постало је познато као „рат струја“.

Тесла је још током боравка у Будимпешти дошао на идеју о обртном магнетном пољу, које ће постати основа његовог полифазног система наизменичних струја.

У Њујорку је 1885. године основао компанију „Tesla Electric Light & Manufacturing“, а од 1887. до 1890. године пријавио је низ својих најпознатијих патената из области полифазних наизменичних струја, електромотора, генератора и трансформатора.

У том периоду представио је обртно магнетно поље, индукциони мотор и друге проналаске на којима ће се заснивати даљи развој електротехнике.

Велику подршку пружио му је амерички индустријалац Џорџ Вестингхаус, чија је компанија откупила права на више Теслиних патената. Тесла је потом у Питсбургу сарађивао са стручњацима компаније „Вестингхаус“ на практичној примени полифазног система.

Један од највећих успеха тог система била је хидроелектрана на Нијагариним водопадима. Електрична енергија произведена по Теслином систему стигла је 1896. године до града Бафала, чиме је потврђена практична надмоћ наизменичне струје.

Тесла се касније посветио истраживању високофреквентних струја, високог напона, бежичног преноса сигнала и енергије, рендгенских зрака и даљинског управљања.

Његови радови дали су значајан допринос развоју радиотехнике, бежичне телеграфије, радара и бројних других технологија које ће обележити 20. век.

Током 1899. године спроводио је велике експерименте у лабораторији у Колорадо Спрингсу. По повратку у Њујорк започео је свој најамбициознији пројекат – изградњу лабораторије и торња Ворденклиф на Лонг Ајленду, намењених истраживању бежичног преноса информација и електричне енергије. Пројекат, међутим, због недостатка новца никада није довршен.

Никола Тесла је 1892. године, после посете тешко болесној мајци у Госпићу, посетио и Београд. Био је то његов једини боравак у престоници Краљевине Србије. Током посете састао се са краљем Александром Обреновићем, обишао Народни музеј, Велику школу и Калемегдан и одликован је Орденом Светог Саве.

У обраћању Београђанима тада је поручио:

„Има нешто у мени што може бити и обмана, као што често бива код младих, одушевљених људи, али ако будем срећан да остварим само неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дело једног Србина.“

Генијални проналазач, визионар и необични самотњак Никола Тесла преминуо је 7. јануара 1943. године у Њујорку.

Опело му је служено у српској Саборној цркви Светог Јована Богослова на Менхетну. Његова заоставштина допремљена је у Београд 1951. године, након што је за јединог наследника проглашен његов нећак Сава Косановић.

Урна са Теслиним посмртним остацима данас се чува у Музеју Николе Тесле у Београду. Архива која садржи његове рукописе, научну документацију, фотографије, преписку и патентну грађу уписана је 2003. године у Унесков регистар „Памћење света“.

Николи Тесли приписује се око 300 патената регистрованих у различитим државама. У његову част, међународна SI јединица магнетне индукције носи назив тесла.

Тесла није био само велики научник и проналазач. Био је човек који је својим идејама превазишао време у којем је живео и поставио темеље света електричне енергије и савремених комуникација.

Његови проналасци осветлили су свет, а његово име остало је трајно уписано у историју човечанства.