Јучерашња дешавања у Кули приликом избора председника општине поново су покренула питање да ли је постојећи изборни систем најбоље решење за представљање грађана на локалном нивоу. Случај у Кули још једном је показао да грађани не би требало да гласају за листе, а да након избора немају стварну контролу над онима који их представљају. Потребан нам је изборни систем у коме ће бирачи знати кога бирају, а изабрани представници знати коме одговарају. Посебну пажњу јавности изазвала је информација да је један од одборника изабраних са опозиционе студентске листе гласао за кандидаткињу за председницу општине из редова Српске напредне странке. Без обзира на политичке ставове о самом исходу гласања, овај случај показао је један од кључних недостатака постојећег изборног система. Наиме, одборници се бирају са изборних листа, али након потврђивања мандата постају власници мандата и о његовом вршењу одлучују самостално. У пракси то значи да политичка странка или група грађана са чије су листе иза...

Једна од значајних измена у предложеним изборним законима односи се на могућност да бирач подржи више изборних листа. Такво решење може допринети већем политичком плурализму и олакшати учешће мањих политичких субјеката у изборном процесу. Ипак, поставља се питање да ли је постојећи систем прикупљања потписа уопште оправдан када је реч о регистрованим политичким странкама. Политичке странке већ приликом регистрације прикупљају значајан број оверених потписа, имају трошкове администрације и одржавања страначке инфраструктуре, а притом су подложне различитим контролама државних органа. Због тога је оправдано поставити питање због чега би тај поступак морале да понављају пред сваке изборе. На тај начин регистроване странке се стављају у неповољнији положај у односу на групе грађана које се формирају непосредно пред расписивање избора и чије је постојање најчешће једнократног карактера. Зато сматрам да би обавезу прикупљања потписа за учешће на изборима требало укинути за регистроване полит...

Достављање непотписаних нацрта изборних закона 29. јануара ове године посланичким групама, преко Секретаријата Народне скупштине, привукло је велику пажњу јавности. Реч је била о изменама и допунама Закона о Уставном суду, Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима. Чињеница да предлог није био потписан одмах је подстакла бројне полемике и отворила питање ко заправо стоји иза предложених решења. Након вишемесечне јавне и политичке расправе, постало је јасно да су предложене измене у значајној мери засноване на препорукама ОДИР-а, па су 21. априла посланицима достављени формализовани предлози уз потпис народног посланика СНС- а, Мирослава Петрашиновића из Крагујевца. Предложене промене обухватају измене и допуне Закона о Уставном суду, као и измене и допуне закона о председнику Републике, народним посланицима и локалним изборима. Када је реч о изменама Закона о Уставном суду у делу који се односи на изборне спорове, уводе се прецизни рокови: орган за спровођење избо...