Осам векова српске духовности у Топлици

Ове године Српска православна црква обележава VIII векова своје аутокефалности, осам векова од како је најмлађи син Стфана Немање, Сава, од византиског цара Теодора I Ласкариса и васељенског патријарха Манојла Сарантена рукоположен за Првог архиепископа аутокефалне Српске цркве.

Прошле године, 28. октобра 2018. године, у Куршумлији је обележено 850. година од изградње првих задужбина Стефана Немање, оснивача српске државности и духовности. Овај велики јубилеј је скромно обележен, а од државних представника, осим представника локалне власти, никога није било. Поставља се питање, да ли се то ми као држава нечега стидимо? Да ли се стидимо наше државности и духовности?

Изгледа да и ове године, која за српску државу, цркву и целокупну српску бит има немерљив значај остаје по страни Топлица и прве Немањине задужбине. Прошло је више од пола године у којој треба обележити овај значајан јубилеј, а сасвим се стидљиво помене да је прошло осам векова како су Срби започели своје државотворно воздизање.

Сматрам да је битно у години када се обележава почетак уздизања једне нације поменути Топлицу! Управо ту, у Топлици Стефан Немања је започео своју мисију као удеони кнез, а Први српски архиепископ Сава Немањић своју духовну мисију у српском народу, крстивши првог верника НЕЗАВИСНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, управо у Топлици задужбини свога оца у манастиру Светог Никола изнад данашње варошице Куршумлије. Сава је прогласио манастир Светог Николе седиштем Топличке епископије, а његова мајка Ана замонашила се и упокојила у манастиру Свете Богородице на ушћу Косанице у Топлицу.

Када је за време српског краља Душана Силног, касније цара, српска црква уздигнута у ранг патријаршије, Топличка епископија се као важан темељ српске духовности уздиже у ранг митрополије 1346. године, а Топлички епископи су добили почасни назив МИТРОПОЛИТА. Све до 1690. године, када Топлички епископ одлази са великом сеобом Срба, са патријархом Арсенијем IV преко Саве и Дунава. Због одласка православног становништва из Топлице под најездом турских војевача, Топличка епископија се припаја нишкој почетком XVIII века, за време митрополита нишког Јоаникија, а епископ добија назив митрополит нишки и белоцрквански.

Како би се сачуваo од заборава значај Топлице, Српска правослвана црква је у XX веку, обновила успомену на стару Топличку епархију тако што је установила службу помоћног епископа са насловом епископ ТОПЛИЧКИ.

О значају Топлице за српску државност и духовност могло би се доста казивати, али овим текстом хтедох да скренем пажњу на њен значај у историји српске државе. Данас је ово подручје у веома тешком стању, општина из које су Немањићи стварали државу данас је на рубу пропасти, спада у ред најнеразвијених општина у Србији, а манастири који су симбол српске духовности још увек нису обновљени.

Како један народ може очекивати да ће живети боље ако заборави своје корене, своју историју и своје претке.