Будимо достојни потомци својих предака


Други пешадијски пук српске војске „Књаз Михаило“, „Гвоздени пук“, деценијама је био склоњен у страну. Овај најодликованији српски Пук није имао чак ни свој споменик. У живот су га вратили мештани куршумлијског села Игриште, на обронцима планине Копаоник, који су се самоорганизовали и покренули иницијативу за подизање споменика овом „Бесмртном пуку“. Споменик је завршен и свечано откривен у октобру 2016. године. 

Споменик Гвозденом пуку у Игришту
Након завршетка изградње споменика ови поносни мештани покренули су иницијативу за изградњу спомен собе јунацима „Гвозденог пука“, како би овај меморијални комплекс имао потпуни садржај.

Но како то у Србији бива жеље су једно а могућности друго, па је понестало средстава за завршетак спомен собе. 
Спомен соба Гвозденом пуку у изградњи у селу Игриште

Сви они који се поносе својом традицијом и својим пореклом, и имају добру вољу и жељу могу помоћи, сходно својим могућностима, да се пројекат изградње спомен собе „Гвозденом пуку“, приведе крају и да се у октобру 2018. на 106. годишњицу од формирања овог пука, отвори меморијални комплекс који ће нас подсећати на храброст и пожртвовање наших предака који су се борили и животе дали за част и слободу својих потомака.

Своје прилоге за завршетак спомен собе „Гвозденог пука“ можете уплатити на жиро-рачун број: 325-9500600018152-11
Све ближе информације у вези изградње спомен собе „Гвозденог пука“, као и о удржењу „Гвоздени пук – Игриште можете добити од Животе Јевремовића на број телефона: 069/5155200 или на и-мејл адресу: r.petrovic56@gmail.com

Још о ГВОЗДЕНОМ ПУКУ

 Застава "ГВОЗДЕНОГ ПУКА" на ковчегу Краља Петра

Гвоздени пук на Церу

Сећање на 105-ту годишњицу од формирања "Гвозденог пука"

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Данас је Дан Гарде Војске Србије, један српски пук им је био претеча, био је то Гвоздени пук

Слика
  Када су 17. септембра, по старом календару, или 30. септембра. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник, нико није ни слутио да ће један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже мобилисати свој састав.   На југу Србије у Прокупљу, у средишту Топличког округа, на велико изненађење Српске врховне команде, Други пешадијски пук, првог позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, најбрже је вршио попуно свог војничког кадра.   Како кажу расположиви историјски подаци, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, првог дана мобилисао је 100% официрског кадра, 99,5 % подофицирског кадра и 95% војника. Убрзо је Пук мобилисао целокупан састав од 60 официра и 4.665 подофицира и војника. Уз звуке пуковске песме „Дрино водо хладна“, Пук 7. октобра креће на свој први задатак, да ослободи своју поробљену браћу, која су и даље чамила у ропству.   У првим биткама војниц...
Прикажи све