Да ли Куршумлија треба да се замени Белим Црквама?


Пре неколико дана сам написао текст: Зашто се стидимо себе, поводом 850 година од обележавања изградње Немањиних задужбина у данашњој Куршумлији и зачецима рађања Српске државе и духовности.

16.07.2018. Куршумлију је посетио Патријарх Српски Иринеј у пратњи министра културе и информисања Владана Вукосављевића и општинских челника, који су обишли манастир светог Николе једну од првих задужбина Стефана Немање, манастир у коме је после добијања аутокефалности Српске цркве 1219. године тадашњи Српски архиеписком Сава (Свети Сава) крстио првог верника.

Приликом посете Патријарх је покренуо иницијативу  да Куршумлија промени име у Беле Цркве, назив какав је данашња Куршумлија имала за време владавине Стефана Немање који је владао тим простором као удеони кнез а касније и као Велики Жупан.
Иницијатива је мање – више уреду , али пре враћања средњовековног имена данашњој Куршумлији, мишљења сам да се прво треба вратити стари сјај какав је Куршумлија (Беле Цркве) имала у средњем веку.

Подсећања ради она је тада била препуна сјаја и поноса, кровови првих Немањиних манастира су се пресијавали на сунцу и давали месту посебну драж. У манастиру светог Николе  било је седиште Топличке архиепископије, а због изузетног значаја за развој државности и духовности, овој епископија је у своме називу имала и назив митрополије. У том времену Куршумлија (Беле Цркве) је била место духовне, политичке и државичког уздизања Србије.

Данас нажалост о целом овом крају се говори сасвим стидљиво, као да се стидимо своје историје, државности и духовности. С времена на време се  спомене сасвим тихо по нешто у вези ове општине. Сматрам да је иницијатива дошла прерано. Лепа је замисао да се врати славно и старо име, Беле Цркве, али да би ова иницијатива служила својој  сврси, а не у дневно политичко – административне – техничке активности, и да би ова промена имена имала своје право значаје, како у државотворном тако и у духовном смислу, морају се предузети конкретни кораци, као што су: Обнова Немањиних задужбина и изградња одговарајућих комплекса, враћање живота манастирима, поновно успостављање Топличке епископије, економско – политичко јачање општине, заустављање миграције становништва....

Постоји мноштво конкретних корака које треба предузети и послова урадити како би се вратио стари сјај и слава овом месту. Потребни су конкретна дела а не административни прописи како би Беле Цркве поново засијале правим сјајем на Топличком милом сунцу.

Још текствова о Немањићима и Куршумлији:
Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају  
Прва задужбина Стефана Немање на ушћу Косанице у Топлицу  
Занемаривање рађања Немањине државе и на Светог Саву





Манастир Светог Николе у Куршумлији


Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све