Nema ekonomskog razvoja Toplice bez jakog političkog lidera





Ko se iole  interesuje za politiku i bavi politikom , zna da su sve „Ekonomske odluke političke, a političke odluke ekonomske“, to je i napisao  profesor Veselinom u svojoj knjizi Politička ekonomija, koja se izučava na fakultetima. Znajući sve to pojedini  interesenti za politiku bi trebalo da zaključe da nema ekonomskog razvoja bez političke stabilnosti i jake političke podrške.

Danas, a i mnogo godina unazad većina građana se sa pravom pita zašto nema ekonomskog razvoja Toplice? Zašto nema inevesticija? Zašto se ne ispunjavaju data obećanja?

Mislim da je odgovor sasvim jasan, Toplica nema jakog političkog lidera(e) ili uticajnu osobu koja može doprineti, da jedna od političkih odluka bude razvoj Toplice. Ne može se reći da Toplica nema uticajne ljude na političkoj sceni Srbije, sada ih ne treba nabrajati jer ih svi već znaju, ali trebamo se zapitati zašto niko ne doprinosi razvoju našeg kraja? U čemu je problem? Možda odgovore treba potražiti u lokalnim političarima, koji po svemu sudeći nemaju dovoljno kredibiliteta i uticaja u svojim stranačkim organizacijama, već su samo nemi posmatraci na svojim stranačkim skupovima, pa zato ne mogu ni jedan posao da završe u višim državnim institucijama i kod svojih pratiskih drugara, a sa druge strane oni i koji dobiju podršku naroda, i napreduju u stanačkoj hijarahiji i državnim institucijama, veoma brzo zaborave ko ih je podržao i glasao, već gledaju da se što pre dočepaju boljeg položaja u Beogradu i obezbede stambeno pitanje.

 Zato nema razvoja Toplice, sve dok se ne profiliše novi politički lider(i) kome će na prvom mestu biti Toplica, razvoj svih Topličkih opština i interes naroda, a ne svoj lični interes i partiska karijera. Kao što izreka kaže „Svako ljudsko biće je kreator svoje sudbine“.

Avgust 2017

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све