Церска битка и Гвоздени пук на Церу – 112 година од велике српске победе

На данашњи дан, пре 112 година, отпочела је Церска битка, велика борба српске војске против Аустроугарске и прва велика победа српске војске у Великом рату.

Посебно место у тој славној победи припада једном од најчувенијих пукова српске војске,  Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“, познатијем као ГВОЗДЕНИ ПУК.

Преласком аустроугарских трупа преко Дрине и Саве, 12. августа 1914. године, започеле су операције које ће прерасти у Церску битку или како се још назива Јадарску битку.

Српска војска нашла се пред бројнијим и одлично опремљеним непријатељем, чији је циљ био брз продор у Србију и њена окупација.

Гвоздени пук, у саставу Моравске дивизије првог позива, нашао се у самом средишту борби на подручју Текериша. У жестоким окршајима, уз велике жртве, његови војници показали су храброст и борбеност, чиме је ова јединица већ била добро позната из предходна два балканска рата.

Заједно са осталим јединицама српске војске, Гвоздени пук учествовао је у борбама које су довеле до слома аустроугарске офанзиве и велике победе на Церу.

Аустроугарским снагама, предвођеним генералом Оскаром фон Поћореком, супротставила се искусна и морално изузетно снажна српска војска али исцрпљена у преходна два рата, на чијем је челу као врховни командант био регент Александар Карађорђевић, док је начелник штаба Врховне команде био прослављени војвода Радомир Путник.

Велику улогу имали су команданти српских армија, ђенерали Петар Бојовић, Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм.

Одлучујуће борбе вођене су на Церу, нарочито у рејону Текериша, као и на широком фронту Шабац–Текериш–Крупањ. Српска војска је правовременим маневром, преласком из одбране у противнапад и изузетном храброшћу својих војника успела да потуче аустроугарске снаге и примора их на повлачење преко Дрине и Саве.

По начину вођења и исходу, Церска битка остала је један од најсјајнијих примера српске ратне вештине. Победи су допринели знање и одлучност Врховне команде, драгоцено искуство српске војске из балканских ратова, али пре свега изузетан морал и пожртвованост српског војника.

Окосницу те војске чинио је српски сељак, који је са своје њиве и из своје куће одлазио да брани отаџбину.

Важну, а у пресудним тренуцима и одлучујућу улогу у победи на Церу имао је генерал Степа Степановић. Његова Друга армија одиграла је пресудну улогу у борбама на Церу и Текеришу, а Степановић је после победе унапређен у чин војводе.

Колики је био тријумф српске војске на Церу најбоље сведоче и записи о стању међу пораженим аустроугарским јединицама. Аустроугарски војник, новинар и писац Егон Ервин Киш, који је и сам учествовао у рату против Србије, записао је:

„Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу.“

Церска победа није била само војни успех. Она је показала Европи да мала Србија, исцрпљена после два балканска рата, има снаге да се супротстави далеко моћнијој великој сили.

А међу онима који су на Церу исписивали једну од најславнијих страница наше војне историје били су и војници чувеног ГВОЗДЕНОГ ПУКА, пука који су чинили војници претежно из Топлице, Јабланице, Пусте Реке.

Њихова храброст, пожртвованост и љубав према отаџбини остале су трајно уписане у историју Србије.

Слава јунацима и прецима Церске битке!