Кула – још један пример зашто одборнике треба бирати именом и презименом

Јучерашња дешавања у Кули приликом избора председника општине поново су покренула питање да ли је постојећи изборни систем најбоље решење за представљање грађана на локалном нивоу.

Случај у Кули још једном је показао да грађани не би требало да гласају за листе, а да након избора немају стварну контролу над онима који их представљају. Потребан нам је изборни систем у коме ће бирачи знати кога бирају, а изабрани представници знати коме одговарају.

Посебну пажњу јавности изазвала је информација да је један од одборника изабраних са опозиционе студентске листе гласао за кандидаткињу за председницу општине из редова Српске напредне странке. Без обзира на политичке ставове о самом исходу гласања, овај случај показао је један од кључних недостатака постојећег изборног система.

Наиме, одборници се бирају са изборних листа, али након потврђивања мандата постају власници мандата и о његовом вршењу одлучују самостално. У пракси то значи да политичка странка или група грађана са чије су листе изабрани нема могућност да их опозове уколико поступају супротно програму, обећањима или очекивањима бирача који су им указали поверење.

Такође, поставља се питање политичког легитимитета избора председника општине. У конкретном случају, за председницу општине изабрана је кандидаткиња која се на изборној листи налазила на четвртом месту.

Грађани приликом гласања не знају ко ће након избора бити предложен за најважнију функцију у локалној самоуправи, нити о томе одлучују, јер председника општине бирају одборници из својих редова.

Због тога Народна странка сматра да је неопходно извршити промену постојећег изборног система и омогућити грађанима да директно бирају своје представнике. Одборници, као и председници општина и градоначелници, требало би да буду директно бирани именом и презименом од стране грађана.

На тај начин изабрани представници били би одговорни грађанима који су им указали поверење, а не искључиво партијским структурама. Истовремено, бирачи би јасно знали ко их представља и имали би могућност да на наредним изборима награде или казне конкретне појединце за резултате њиховог рада.

Време је за изборни систем који ће успоставити јаснију везу између грађана и њихових представника и обезбедити већу политичку одговорност изабраних функционера.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Благоје Јововић – четник који је убио усташког зликовца

Слика
Благоје Јововић, припадник белопавлићке четничке бригаде, 1957. године 10. априла, у Буенос Ајресу извршио је атентат на Анту Павелића, вођу злогласне усташке НДХ и одговорног за стравичне злочине над Србима током Другог светског рата. Јововић је пратио Павелића, пронашао га и испалио два метка, од којих су му ране биле смртоносне. Павелић је, наводно, у тренутку суочења са смрћу, молио за милост, ону коју никада није показао својим жртвама. Јововић, вођен осећајем праведне освете, рекао је да је то учинио „у име свих Срба који су невино страдали од усташке руке.“ Годинама касније, када је откривен његов идентитет, Благоје Јововић није тражио славу. Веровао је да је испунио дуг према народу и историји. Његово дело остаје симбол борбе против заборава и својеврсна лична пресуда једном од највећих злочинаца 20. века.
Прикажи све