Бирачки списак после измена закона: мање митова, више чињеница

У јавности се и даље често понављају тврдње да је бирачки списак у Републици Србији нетранспарентан и подложан злоупотребама. Такве оцене су можда имале основа у прошлости, али је неопходно и одговорно рећи да су се у међувремену околности суштински промениле.

У последњих неколико година измењени су кључни изборни закони: Закон о јединственом бирачком списку, Закон о локалним изборима, Закон о избору народних посланика, као и прописи који се односе на рад бирачких одбора. Данас Република Србија има законодавни оквир који је, по степену прецизности и транспарентности, међу најсавременијима у Европи.

Због тога се као кључно питање више не намеће питање самог закона, већ питање политичке одговорности, организованости и спремности политичких актера, пре свега опозиционих, да користе механизме који су им на располагању.

У наставку наводим неколико кључних примера који се односе на унапређење транспарентности бирачког списка:

·       Пребивалиште бирача – јасна правила, без недоумица

Изменама члана 6 Закона о јединственом бирачком списку прецизно је дефинисано да се бирач уписује у бирачки списак према месту пребивалишта, под условом да је од пријаве пребивалишта протекло најмање шест месеци. На тај начин отклоњена је правна недореченост настала 2024. године, када је рок постојао, али није био јасно везан за тренутак пријаве пребивалишта.

Та недореченост је у пракси довела до проблема током локалних избора 2024. године, посебно код кандидата који су мењали пребивалиште непосредно пред изборе. Данас таква правна сива зона више не постоји – правила су јасна, једнака за све и без простора за произвољна тумачења.

·       Јавни увид и контрола – транспарентност без преседана

Посебно значајне су измене члана 14, којима је проширен јавни увид у бирачки списак. Министарство државне управе и локалне самоуправе у обавези је да на својој интернет презентацији објављује податке о броју бирача по домаћинству, адреси и броју стана. На тај начин сваком грађанину омогућено је да провери да ли је на његовој адреси уписан још неко и да укаже на евентуалне неправилности.

Након закључења бирачког списка, објављује се и податак о томе да ли бирач гласа по месту пребивалишта, боравишта у земљи или у иностранству. Поред тога, министарство је дужно да на сваких седам дана објављује укупан број бирача по јединицама локалне самоуправе, као и све измене у бирачком списку, уз јасан правни основ за сваку појединачну промену.

·       Институционална контрола – улога РИК-а и изборних листа

Изменама члана 21 омогућен је директан електронски увид у бирачки списак члановима и заменицима чланова Републичке изборне комисије, као и представницима проглашених изборних листа. Чланови РИК-а имају право да поднесу примедбе на тачност и ажурност података, на које је надлежно министарство обавезно да одговори у законом прописаном року.

Овим је по први пут успостављена системска и институционална контрола бирачког списка, како од стране власти, тако и од стране опозиције.

·       Комисија за ревизију – компромисно и уравнотежено решење

Оснивањем Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности бирачког списка, кроз чланове 22–22п, уведен је додатни механизам контроле. Комисију чини десет чланова: пет предлаже парламентарна већина, три највеће опозиционе посланичке групе, док два члана долазе из редова невладиних организација које се баве изборним процесима.

Овакво решење представља јасан компромис и усклађено је са препорукама међународних и домаћих посматрачких мисија.

·       Одговорност и санкције

По први пут су детаљно прописане казнене одредбе за злоупотребе бирачког списка, како за правна и физичка лица, тако и за одговорна лица у институцијама. Овакво решење, које раније није постојало, додатно јача правну сигурност и превентивно делује против могућих злоупотреба.

Тако да данас не постоји озбиљан аргумент да је бирачки списак системски нетранспарентан. Постоје јасна правила, јавни увид, институционална контрола и санкције. Питање које остаје јесте да ли политички актери желе и умеју да користе механизме који су им законом дати.

Уколико постоји интересовање и одговорност контрола је могућа као никада до сада. Уколико тога нема, проблем није у закону, већ у политичком приступу и знању.