Зашто се стидимо себе


Две хиљаде осамнаестог лета Господњег и даље се говори како се тешко живи и тешко је време, сваљује се кривица на неке друге и оне тамо. Мислим да је у Србији  увек тешко време и да никад није боље, барем сам тако закључио на основу прочитаних књига и историјских списа.
Немања на уметничкој гравури (преузето са wikipedije)

Ово је година која би требало да има посебан значај за српску државност и духовност, јер се 2018. године навршава 850 година од када је тадашњи велики жупан Стефан Немања подигао своје прве задужбине у Белим Црквама, данашњој Куршумлији, и од када је баш одатле из Белих Цркава почела борба и стварање српске државе и духовности. Пре осам ипо векова Немања се није питао „зашто је ово мени потребно,  зашто ја ово радим“, већ је несебично и визионарски кренуо у изградњу и уздизање српске државе и духовности. Јер без културе, традиције и вере не може се саградити национални идентитет. Тако је Немања 1159. године почео градњу манастира посвећеног Светој Богородици, а одмах затим и манастир посвећен Светом Николи.

О рађању Немањине државе и његовим првим задужбинама писао сам у претходним блоговима. 
Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају  
Занемаривање рађања Немањине државе и на Светог Саву  
Прва задужбина Стефана Немање на ушћу Косанице у Топлицу  

Где смо данас, ако се упоредимо са добом од пре осам и по векова? Мислим да на то питање нема одговора, или се они који би требало да дају тај одговор стиде.

Већина озбиљних држава у свету би зачетак своје државности и духовности обележила на највишем могућем нивоу и организовала државне прославе и пријеме у својим дипломатским представништвима широм света, и прославе би трајале најмање седам дана. Наша држава као да се стиди да обележи своју државност и да каже одакле потиче. Као да се стиди своје историје својих предака, мајки и очева!

Данас је општина из које је некад Немања стварао своју државу и у њој зидао прве манастире, уздизао културу и духовност, међу најнеразвијенијим и најзаосталијим општинама у Србији, а Немањини манастири су у рушевинама. Имао бих много да кажем томе, али ћу то оставити за неку другу прилику.

На крају овог текста цитираћу блаженопочившег српског патријарха Павла: „Биће нам боље када ми будемо бољи“.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све