Да ли су парламентарни избори на видику?




И ако је нова-стара-реконструисана Влада пре неколико дана обележила 100 нових радних дана у новом-старом руху, све је извесније да ће ускоро постати техничка. Како ствари стоје надзиру се обриси нових парламентарних избора, и ако су последњи парламентарни избори одржани 24.априла 2016-те године, изгледа да Србија не може да састави ни годину дана а да нема неких избора.

Пошто је сасвим извесно да ће се избори за одборнике скупштине града Београда одржати крајем ове или почетком следеће године, како налажу важећи правни прописи. Подсећања ради, последњи избори за скупштину града Београда одржани су 16.марта 2014-те године, а градска скупштина је конституисана 23. марта. Па тако позитивно правни прописи налажу, да се избори за нове одборнике градске скупштине морају одржати 30 дана пре истека мандата одборницима из актуелног сазива. Тако да је крајни рок за одржавање редовних избора 23. март 2018-те.
  
Да ће се избори за одборнике скупштине града  Београда одржати ускоро нема дилеме, али зашто се све више помиње одржавање парламентарних избора заједно са београдским, када су они одржани 24.априла 2016-те. и Влада републике Србије има апсолутну подршку скупштинске већине за свој рад? Постоји више разлога али сам мишљења да је један од разлога мобилизација свих страначких ресурса и њихово усмеравање пре свега на београдске изборе, јер по доступним истраживањима, владајућа већина у Београду не стоји баш најбоље, па би зато нова мобилизација страначко-изборне машинерије имала повољне прилике по владајућу већину.

Да ли су нам нови парламентарни избори заиста потребни? Ово питање остављам за неки од наредних блогова, али поједине активности које владајућа коалиција, како на републичком тако и на градском нивоу преузима, наводе на то да ће можда бити избора за Народне посланике.
Ако се редовно прате информативне емисије, најављено је повећање плата и пензија почетком године, као и 13-та пензија за све пензионере, а првобитно је било најављено да ће ту 13-ту пензију добити само пензионери у Београду, овај потез наводи на размишљање. Незаобилазан алат у изборним кампањама су наравно медији, одржавањем парламентарних и београдских избора у истом термину, сав медијски сектор би се бавио изборима, што не би био случај да се одржавају само београдски избори.

Постоји још параметра који нам показују да ће нам 2018-та бити изборна година, али да мало сачекамо и полако се припремимо за врелу политичку зиму, јер како ствари стоје и ове зиме уживаћемо у изборној кампањи и политичким анализама, а од пролећа у новим-старим политичким лицима.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све