Изгледа да су сви заборавили на изборне услове

Иако се сваког тренутка очекује расписивање ванредних парламентарних избора, изгледа да су сви заборавили на изборне услове о којима се донедавно много говорило, а сада их готово нико не помиње. Посебно је занимљиво што се о том питању више не оглашавају ни они који су раније бојкотовали изборе управо због, како су тврдили, лоших изборних услова.

О изборним условима мора се говорити пре расписивања и одржавања избора, док још постоји могућност за конкретна побољшања, а не тек након гласања, када почну спорови о резултатима и изборним неправилностима.

Зато сматрам да би обавезно скенирање употребљеног извода из бирачког списка на сваком бирачком месту, одмах по завршетку гласања, било један од кључних корака ка враћању поверења грађана у изборни процес.

Поступак би требало уредити тако да сваки бирач, кроз јасно прописан и безбедан механизам, може да провери да ли је евидентирано да је гласао. Истовремено, подносиоци изборних листа и надлежни органи добили би могућност контроле, уз пуно поштовање тајности гласања и прописа о заштити података о личности.

Једна од најчешћих сумњи у регуларност избора односи се на могућност да је неко гласао у име бирача који нису изашли на изборе. Те сумње посебно су изражене када је реч о нашим држављанима који живе у иностранству. Оваква мера омогућила би да се сумње провере и отклоне, а евентуалне злоупотребе лакше утврде и санкционишу.

Наравно, сама ова мера не би решила све проблеме изборног процеса, али би увела једноставан и проверљив механизам контроле.

Транспарентност је основ легитимног изборног процеса. Скенирање употребљених извода из бирачког списка било би у интересу и власти и опозиције и представљало би конкретан корак ка заштити изборне воље и враћању поверења грађана у изборе.

То не би смело да буде питање страначког интереса, већ питање поверења грађана у демократски изборни процес.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Благоје Јововић – четник који је убио усташког зликовца

Слика
Благоје Јововић, припадник белопавлићке четничке бригаде, 1957. године 10. априла, у Буенос Ајресу извршио је атентат на Анту Павелића, вођу злогласне усташке НДХ и одговорног за стравичне злочине над Србима током Другог светског рата. Јововић је пратио Павелића, пронашао га и испалио два метка, од којих су му ране биле смртоносне. Павелић је, наводно, у тренутку суочења са смрћу, молио за милост, ону коју никада није показао својим жртвама. Јововић, вођен осећајем праведне освете, рекао је да је то учинио „у име свих Срба који су невино страдали од усташке руке.“ Годинама касније, када је откривен његов идентитет, Благоје Јововић није тражио славу. Веровао је да је испунио дуг према народу и историји. Његово дело остаје симбол борбе против заборава и својеврсна лична пресуда једном од највећих злочинаца 20. века.
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све