Српско село – важан стуб српске државе

У времену глобализације, дигитализације и четврте индустријске револуције, када се цео свет сели у мегалополисе и виртуелне просторе, српско село остаје један од последњих бедема очувања нашег идентитета, традиције и државности.
Нажалост, данас се српска села све више празне, остају пуста и запостављена, иако су од кључног значаја за опстанак нашег народа и државе.

Српски сељак није само произвођач хране, он је чувар обичаја, језика, породичних вредности и културног наслеђа. Он је жива веза са прецима, али и темељ будућности. Управо на српском селу и данас опстају вредности које су вековима грађене: честитост, поштовање, слободарски дух и вера у правду. Без села нема ни народа, јер без корена дрво не може да опстане.

Данашње село не сме бити заборављено. Оно мора бити развијано, инфраструктурно повезано, дигитализовано и модернизовано, али тако да не изгуби своју душу. Неопходно је створити услове да људи остану и опстану, да се врате, да на својој земљи граде живот и породицу, уз поштовање наслеђа које су нам оставили преци.

Очување села није само питање економије или пољопривреде, оно је питање националне стратегије и опстанка.
Ако сачувамо село, сачуваћемо Србију.

Кроз српско село чувамо своје корене, сећање на претке и градимо бољу будућност за потомке.

Јер ако заборавимо своје село, заборићемо себе.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све