Српско село – важан стуб српске државе

У времену глобализације, дигитализације и четврте индустријске револуције, када се цео свет сели у мегалополисе и виртуелне просторе, српско село остаје један од последњих бедема очувања нашег идентитета, традиције и државности.
Нажалост, данас се српска села све више празне, остају пуста и запостављена, иако су од кључног значаја за опстанак нашег народа и државе.

Српски сељак није само произвођач хране, он је чувар обичаја, језика, породичних вредности и културног наслеђа. Он је жива веза са прецима, али и темељ будућности. Управо на српском селу и данас опстају вредности које су вековима грађене: честитост, поштовање, слободарски дух и вера у правду. Без села нема ни народа, јер без корена дрво не може да опстане.

Данашње село не сме бити заборављено. Оно мора бити развијано, инфраструктурно повезано, дигитализовано и модернизовано, али тако да не изгуби своју душу. Неопходно је створити услове да људи остану и опстану, да се врате, да на својој земљи граде живот и породицу, уз поштовање наслеђа које су нам оставили преци.

Очување села није само питање економије или пољопривреде, оно је питање националне стратегије и опстанка.
Ако сачувамо село, сачуваћемо Србију.

Кроз српско село чувамо своје корене, сећање на претке и градимо бољу будућност за потомке.

Јер ако заборавимо своје село, заборићемо себе.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Данас је Дан Гарде Војске Србије, један српски пук им је био претеча, био је то Гвоздени пук

Слика
  Када су 17. септембра, по старом календару, или 30. септембра. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник, нико није ни слутио да ће један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже мобилисати свој састав.   На југу Србије у Прокупљу, у средишту Топличког округа, на велико изненађење Српске врховне команде, Други пешадијски пук, првог позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, најбрже је вршио попуно свог војничког кадра.   Како кажу расположиви историјски подаци, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, првог дана мобилисао је 100% официрског кадра, 99,5 % подофицирског кадра и 95% војника. Убрзо је Пук мобилисао целокупан састав од 60 официра и 4.665 подофицира и војника. Уз звуке пуковске песме „Дрино водо хладна“, Пук 7. октобра креће на свој први задатак, да ослободи своју поробљену браћу, која су и даље чамила у ропству.   У првим биткама војниц...
Прикажи све