На данашњи дан пре 79 година заробљен први герилац поробљене Европе

На данашњи дан, пре 79 година, 13. марта 1946. године, у месту Ундруља код Добрунске Ријеке (општина Вишеград), заробљен је ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић, први герилац поробљене Европе.

 Приликом заробљавања, у акцији коју је нешто после поноћи извела специјална јединица Озне, погинули су мајор Драгиша Васиљевић, командант Вишеградске бригаде Југословенске војске у Отаџбини, као и његови саборци Благоје Ковач и Никола Мајсторовић.

Ђенерал Михаиловић је у монтираном процесу у Београду (10–15. јул 1946.) осуђен „у име народа“ од стране комунистичке власти на смрт стрељањем, губитак грађанских права и конфискацију целокупне имовине. И ако је у рату је више пута спасао живот Јосипу Брозу Титу, који му је „захвалио“ суровом смрћу.

Смртна казна извршена је тајно, 17. јула 1946. године. И данас се не зна место на коме је ђенерал погубљен, али страх и срамота комунистичких злочинаца још увек не дозвољавају откривање истине о његовом гробу.

Убивши Дражу, убили су и слободну Србију, али нису могли убити његово име, част и легенду. Он је остао бесмртан у српском народу, као војник, командант и народни вођа који се супротставио највећој војној сили тог времена.

Жив је Дража, умро није  живеће док је Срба и Србије!

Нека му је вечна слава и хвала!

 

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све