Бинички – носилац слободе и новог доба модерне Куршумлије

Стеван Бинички, један од најистакнутијих српских официра ослободилачких ратова против Турске, оставио је неизбрисив траг у историји наше вароши Куршумлије. Његова улога током Другог српско-турског рата (1877–1878) није само показала његову изванредну војничку вештину и тактичко умеће, већ и непоколебиву посвећеност идеалу слободе и напретка српског народа.

Стеван Бинички
Командујући Ибарском дивизијом, састављеном од крушевачке I бригаде и II класе чачанске бригаде, Стеван Бинички је 18. децембра 1877. године ослободио Прокупље. Одмах након тога, формирао је куршумлијски одред, спреман да настави слободарску борбу и донесе слободу Куршумлији, која је вековима трпела Османски зулум.
 

Кроз 15 дана жестоких борби, Бинички и његова дивизија успели су да привремено ослободе Куршумлију. Овај историјски тренутак представљао је први корак до коначног циља, слободне Куршумлије. Међутим, турске снаге под командом Хафис-паше, које су стигле из правца Косова и Метохије са 6.000 војника, 4.000 Арнаута и два ескадрона коњице, покренуле су контраофанзиву. Српске снаге, упркос храбром отпору, биле су приморане да се повуку. На Божић 1878. године, Куршумлија је поново пала под турску контролу, које чине страшне злочине, али не задуго.
 

Иако привремено поражен, Бинички није одустао, наставља даље, организује своје снаге за наставак даље борбе. Турски повратак у Куршумлију био је кратак, јер је Моравски корпус под командом пуковника Милојка Лешјанина добио задатак да настави офанзиву. Након жестоких борби на Самокову и Преполцу, српска војска поново је ослободила Куршумлију 19. јануара 1878. године. Овај успех био је само увертира за одлучујућу битку – чувену крваву борбу за Самоково, која је означила крај османске окупације овог краја.
 

Стеван Бинички је својим подвизима постао симбол непоколебиве борбе за слободу и национални опстанак. Његова храброст, одлучност и тактичка генијалност били су инспирација за генерације које су долазиле. Ослобађање Куршумлије, које је предводио, означило је не само крај дугог периода османске владавине, већ и почетак новог доба модернизације и развоја овог краја.
 

Чувајући сећање на јунаке прошлости градимо бољу будућност! Слава јунацима!

Локација: Куршумлија, Србија

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све