Зашто народ плаћа Загорку Доловац 750.000 да не ради ништа?

Плату Врховне јавне тужитељке не плаћају ни странке, ни Високи савет тужилаца, ту плату плаћају грађани Србије. И зато имају пуно право да питају: зашто је Загорка Доловац већ 15 година невидљива, неактивна и недодирљива, зашто не ради свој посао, а прима плату?

Како су објавили медији, Загорка Доловац месечно прима више од 750.000 динара из буџета

Републике Србије. Тај износ сам по себи не би био споран да је пропраћен конкретним резултатима њеног рада. Али проблем је у томе што она не ради у интересу грађана, већ, напротив, систематски ћути на афере и догађаје који потресају државу.

Недавна трагедија у Новом Саду, где је у паду надстрешнице страдало 16 недужних особа, још једном је показала све слабости и немар тужилаштва.

Док је читава земља у шоку и на ивици сукоба, Врховна јавна тужитељка није нашла за сходно ни да се појави на лицу места, ни да упути саучешће породицама жртава, а камоли да лично преузме руковођење истрагом.

Уместо професионалне реакције, сведоци смо хаотичне ситуације у којој три различита тужилаштва паралелно воде истрагу, што додатно узнемирава и збуњује јавност и урушава поверење у правосудни систем.

За разлику од ње, њен колега из Северне Македоније након сличне трагедије у Кочанима више пута је био на лицу места и лично координисао истрагом, показујући шта значи одговорност државног органа.

Нерешене афере, одсуство поступања, институционално ћутање и недопустив ниво неангажованости представљају директну последицу начина на који Загорка Доловац обавља своју дужност.

Народ мора да јој уручи отказ, а не да је награђује платом од 750.000 динара!

Зато је Народна странка покренула иницијативу за утврђивање њене одговорности.

Никола Драговић,
члан Иницијативног одбора за утврђивање одговорности Врховног јавног тужиоца

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све