Србија мора да раскрсти са комунистичким злочинима и јавно их осуди

За добробит Србије и њених грађана неопходно суочити се са комунистичким злочинима и јасно их осудити. Како би се обезбедила боља будућност за све грађане Србије, пружајући им осећај правде и историјског поштења.

Никола Драговић и Зоран Ђорђевић у Лисичијем Потоку поводом обележавања годишњице страдања недужних грађана од стране комунистичких власти, 2. новембар 2024
Никола Драговић и Зоран Ђорђевић у Лисичијем Потоку поводом обележавања годишњице страдања недужног народа од стране комунистичког терора, 2. новембар 2024.          


 

Партизанске јединице, које су уз подршку Црвене армије започеле ослобађање Србије 1944. године, биле састављене од бораца из различитих делова Југославије, међу којима су неки починили тешке злочине над недужним становништвом, првенствено Србима, посебно на подручјима Хрватске и Босне и Херцеговине (Усташе и Домобрани. Према подацима Државне комисије за проналажење и обележавање тајних гробница, број страдалих након ослобођења Србије у периоду 1944–1945. године премашује 70.000, укључујући више од 35.000 директно стрељаних. Комисија је до сада евидентирала преко 200 масовних гробница широм Србије, док је детаљно истражено свега 23 локације. Подаци показују да међу страдалима доминирају Срби, а злочини су били претежно мотивисани идеолошким неслагањем са новим комунистичким властима и њиховом репресијом.

Највећу одговорност за ове злочине сноси тадашње комунистичко руководство, предвођено Јосипом Брозом Титом, који је као председник државе и врховни командант одобравао већину ликвидација, у прилог томе говори и сведочење Титовог сарадника Владимира Дедића, који у својој књизи „Нови прилози за биографију друга Тита“ наводи да су масовна стрељања трајала све до јесени 1945. године, односно након завршетка рата у тадашњој Југославији.

Надлежне институције да наставе са истраживањем и евидентирањем жртава како би овај део историје Србије био потпуно расветљен и на прави начин обележен. Свим жртвама и њиховим породицама мора се обезбедити достојанство и поштовање. Починиоци ових злочина не смеју остати скривени, а са њиховим потомцима, "прерушеним" у различите политичке структуре које делују против интереса Србије и српског народа, мора се раскрстити.
Лисичији поток 2. новембар 2024-

 

Локација: Београд, Србија

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све