Куршумлија инспирација за Нушићево "Сумњиво лице"

 

Један од највећих комедиографа и интелектуалаца с краја 19. и почетка 20. века, Бранислав Нушић, добио је инспирацију за једну од својих најпознатијих комедија, „Сумњиво лице“, управо у Куршумлији, током боравка у некадашњем хотелу „Европа“. Чекајући дозволу турских власти да уђе на територију Косова и Метохије преко граничног прелаза Преполац, Нушић је готово два месеца проводио у Куршумлији.

Куршумлијски хотел „Европа“, саграђен 1892. године, имао је осам гостинских соба и радио је до шездесетих година 20. века, након чега је још тридесетак година функционисао као кафана. Пре више од сто година, овај хотел био је луксузно одредиште за путнике који су са севера Србије путовали ка Приштини, Скопљу и даље ка Грчкој. Међу његовим посетиоцима били су многи дипломати, трговци, пословни људи и политичари.

Према речима Радована Танасковића, бившег директора Туристичке организације Куршумлије, за време владавине Обреновића, а касније и Карађорђевића, у скоро сваком граду Србије изграђен је хотел под именом „Европа“. Куршумлијски хотел се сматрао највећим и најважнијим, јер је овај град, од 1878. до 1912. године, био погранично место.

Током обележавања 500. годишњице Косовске битке, 1889. године, Краљевина Србија одлучила је да у европском делу Османског царства оснује неколико дипломатских представништава, укључујући и Конзулат у Приштини. Нушић је, као истакнути интелектуалац, добио задатак да буде српски конзул у Приштини, где је сведочио бројним злочинима над Србима од стране турских власти.

Током свог конзулског мандата, Нушић је често боравио у хотелу „Европа“ у Куршумлији. Локалне приче кажу да су му догађаји из тог периода, као и прилике у Куршумлији, послужили као инспирација за писање „Сумњивог лица“. Једна анегдота говори о томе како је Нушић једном приликом, у свом препознатљивом стилу, насамарио турског цариника на Преполцу, показавши му уместо пасоша умашћени јеловник из хотела „Европа“. Цариник, видно изнервиран, пустио га је да настави пут, а Нушић од тада није имао проблема на граничном прелазу.

Овај и слични догађаји остају део наше културне баштине, подсећајући нас на људе и времена која су исписала значајне странице српске историје. Наш је задатак да их не заборавимо, већ да их са поносом чувамо и преносимо будућим генерацијама.