Кнез Александар Карађорђевић – реформатор судства и креатор Грађанског законика Србије

 

Кнез Александар Карађорђевић, најмлађи син оснивача династије Карађорђевић, Карађорђа и његове супруге Јелене, рођен је 11. октобра 1806. године у Тополи. Године 1842. изабран је за Кнеза Србије. Након признавања његове титуле од стране Русије и Турске, окренуо се важним реформама и увођењу нових установа, са циљем да убрза развој српске државе.

Кнез Александар Карађорђевић

Током његове владавине донет је кодекс грађанског права, уведена је стајаћа војска, основана је тополивница, а такође су унапређене постојеће и основане нове школе, као и значајне културне установе попут Народне библиотеке и Народног музеја.

Иако није остао упамћен као војсковођа у оној мери као други чланови династије, Кнез Александар је имао активну улогу у подршци српским добровољцима током Мађарске револуције против аустријске власти 1848. године. Он је послао чете добровољаца под командом Стевана Книћанина као помоћ Србима у Војводини у њиховој борби за аутономију.

Национално-политички покрет из 1848. године, као и панславистичка идеја о Југословенској краљевини, значајно су утицали на српску спољну политику. Уз “Начертаније” Илије Гарашанина, написано 1844. године, те идеје постале су основа за српску мисију ослобађања јужнословенских народа од аустријске и турске власти.

Међутим, након политичког притиска на Светоандрејској народној скупштини у децембру 1858. године, Кнез Александар био је приморан да абдицира. Након силаска са трона, повукао се на своје имање у близини Темишвара, у данашњој Румунији.

Мирни живот на имању прекинула је оптужба да је обезбедио новац и оружје за заверенике који су учествовали у атентату на Кнеза Михајла. Ова неправедна оптужба дубоко га је повредила и утицала на његову одлуку да се активно укључи у династичке борбе. У својим јавним изјавама он се жестоко противио оптужбама, које су му приписивали политички противници.