110 година од Церске битке

Преласком Аустроугарских трупа преко Дрине код Лознице и Саве код Шапца, започела је Церска битка или како се још назива Јадарска битка.

 Други пешадијски  пук „Књаз Михаило“ одређен је да штити кључни положај према селу Текериш. Са великим жртвама „ГВОЗДЕНИ ПУК“ је успео да пређе у контра напад и са осталим српским пуковима избори победу на Церу.  
Победа на Церу узима се као прва победа српске и савезничке војске у Великом рату.
 

Око 200 хиљада одлично наоружаних и опремљених Аустроугара, предвођених командантом Оскаром фон Поћореком, у летњој дринско-савској офанзиви покушало је да окупира Србију. Супротставила им се одлично стратешко-тактички и морално припремљена српска војска од 180 хиљада војника под командом регента Александра Карађорђевића и славних српских генерала: Петра Бојовића, Степе Степановића, Павла Јуришића и Милоша Божановића.
По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек дело ратне вештине, а као пример правовременог преласка из одбране у против-напад и данас се проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.
 

Одлучујуће борбе вођене су на Церу (Текериш) и на фронту Шабац-Текериш-Крупањ, када је до ногу потучен нападач и натеран на безглаво повлачење. Битку је одлучило бриљантно знање српске Врховне команде, свеже искуство из балканских ратова, као и невиђен морал наших војника и њихово безгранично поверење у Врховну команду.
 

Кључни човек овог успеха био је Степа Степановић који је са својом Другом армијом донео превагу на Текеришу, и после ове велике победе унапређен у чин војводе.
 

Какав је то био тријумф српске војске најбоље говоре речи аустроугарског војног новинара Егона Ервина Киша: „Армија је у дивљем и паничном бегу. Ми нисмо потучена војска већ једна разбијена руља која у безумном страху јури ка граници. Ови Срби су сјајни момци, они заиста знају да бране своју земљу“.