На данашњи дан Аустроугарска објавила рат Србији и почео Велики рат

На данашњи дан, 28. јула 1914. око 11 часова, Аустроугарска је објавила рат Краљевини Србији!

Тог дана почео је највећи од свих до тада познатих оружаних сукоба у историји људске цивилизације – Први светски или, како је тада био називан, Велики рат.

Малена Србија, са још незалеченим ранама из два балканска рата, урадила је све што је било у њеној моћи да избегне сукоб са својим надмоћним суседом. Скоро сви захтеви из понижавајућег ултиматума

Аустроугарске су били прихваћени, осим оног који је директно задирао у независност наше државе. Међутим, и да су апсолутно сви били прихваћени, исход би био исти!
Црно-жута монархија је по сваку цену желела да казни свог непокорног суседа. „Србија мора умрети!“ одјекивало је по Бечу.

Међутим, храбри српски војник је показао да та замисао неће тако лако бити остварена! Јуначки се супротставио најезди на своју Отаџбину и славно поразио надменог агресора! Ти модерни витезови не само да су бранили слободу наше земље, него пре свега и њену част, показавши да чак и када те нападају звери, можеш и мораш пре свега остати човек!
 

А оно што су милитантни кругови у Бечу и Берлину замислили као „брзу балканску кампању“ покренуло је ужасни механизам који је врло брзо цео свет завио у црно.


 

Најбољи начин да одамо почаст нашим јуначким прецима је стиховима Војислава Илића млађег, управо посвећеним њима:

„Благо потомству, што за њима жали,
јер они беху понос своме роду!
Благо и њима што су славно пали,
за Отаџбину, Краља и Слободу!“

Нека је вечна слава и хвала свим жртвама Великог рата! Нека се њихово страдање никад не заборави!

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све