Пре 180 година рођен чика Пера ослободилац

На данашњи дан 1844. године, рођен је краљ Петар I Карађорђевић (познат и као Краљ Петар Ослободилац), краљ Србије од 1903. године до 1918. године, потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921. године.
 

Његова владавина обележена је развојем парламентарне демократије, убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе.
 

Током његове управе ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима и под његовим жезлом Србија је постала Пијемонт, идеал уставног уређења и жаришта слободе и напретка.
 

Ипак, његова владавина обележена је и самовољом групе официра завереника из 1903. припадника "Црне руке". После збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу.
Учестовао је као добровољац у Легији странаца у Француско-пруском рату 1870. године и 1871. године, кад је због испољене храбрости одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу. 

Под именом Петар Мркоњић у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. године и 1876. године једним устаничким одредом.
 

Након убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. године изабрала за Краља.
 

У народу је због ретког поштења и скромности називан "чика Пера".
 

У Балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а с власти се повукао 1914. године у корист сина Александра који је у његово име владао као регент.
У Првом светском рату 1915. године прошао је заједно са српском војском преко планинских беспућа до јадранске и јонске обале.
 

Повлачећи се са својом војском, својом „државом“, својим народом, делећи њихову судбину и патњу, Српски Краљ Петар И Карађорђевић је приликом повлачења Српске војске према Косову и Метохији боравио у Куршумлији. Он се том приликом одмарао у тадашњем хотелу Европа и кући Вукојичића.
 

Како се прича у кући Нестора Вукојичића боравио је у периоду од 13. до 15. новембра 1915. године.
Превео је на српски језик, спис "О слободи" енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила, веома значајно политиколошко дело.