Пре 180 година рођен чика Пера ослободилац

На данашњи дан 1844. године, рођен је краљ Петар I Карађорђевић (познат и као Краљ Петар Ослободилац), краљ Србије од 1903. године до 1918. године, потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921. године.
 

Његова владавина обележена је развојем парламентарне демократије, убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе.
 

Током његове управе ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима и под његовим жезлом Србија је постала Пијемонт, идеал уставног уређења и жаришта слободе и напретка.
 

Ипак, његова владавина обележена је и самовољом групе официра завереника из 1903. припадника "Црне руке". После збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу.
Учестовао је као добровољац у Легији странаца у Француско-пруском рату 1870. године и 1871. године, кад је због испољене храбрости одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу. 

Под именом Петар Мркоњић у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. године и 1876. године једним устаничким одредом.
 

Након убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. године изабрала за Краља.
 

У народу је због ретког поштења и скромности називан "чика Пера".
 

У Балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а с власти се повукао 1914. године у корист сина Александра који је у његово име владао као регент.
У Првом светском рату 1915. године прошао је заједно са српском војском преко планинских беспућа до јадранске и јонске обале.
 

Повлачећи се са својом војском, својом „државом“, својим народом, делећи њихову судбину и патњу, Српски Краљ Петар И Карађорђевић је приликом повлачења Српске војске према Косову и Метохији боравио у Куршумлији. Он се том приликом одмарао у тадашњем хотелу Европа и кући Вукојичића.
 

Како се прича у кући Нестора Вукојичића боравио је у периоду од 13. до 15. новембра 1915. године.
Превео је на српски језик, спис "О слободи" енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила, веома значајно политиколошко дело.

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

111 година од мобилиазције легендарног ГВОЗДЕНОГ ПУКА

Слика
  „Цела је Србија у грозничавом узбуђењу дочекала вест о мобилизацији и исто вече када је она објављена, цео народ је похрлио ка својим зборним местима“, овако је записао и сторичар и сведок догађаја мобилизације на почетаку Првог балканског рата, Станоје Станојевић.   Први балкански рат је био само увод кроз страдања и херојства једног народа која ће започети 1912. године и трајати до 1918. године. Тог 17. септембра (по старом календару) или 30. септембра по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали су краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник. Народ је уз игру и песму дочекао ову вест и кренуо ка својим зборним местима, припремајући се тако да крене у ослобођења „Старе Србије“ од Турака, „да се ослободе браћа, која су тамо преко границе годинама чамила у ропству“, говорило се у народу . Вест о почетку мобилизације спремно је дочекана у Топлици, звуци црквених звона, сеоских клепетала и војничких труба одјекивала долином
Прикажи све