Трампова Овална соба и будућност Топлице у њој

Јавност је од петка врло узбуркана шта је то председник Вучић потписао у Овалној соби америчког председника Трампа са представником тзв. Косовских институција Авдулахом Хотијем.

Разна су тумачења овог споразума, а по речима познаваоца међународних односа овај уговор није повољан по Србију, јер је ништа конкретно не доноси, а највећа штетност овог уговора је измештање амбасаде Србије у Јерусалим, где је по резолуцији УН у том подручју забрањено имати амбасаду, као и то да ће Изрел признати тзв. независну државу Косово.

Оно што је интересантно и што је мени привукло пажњу, јесте да се на овом врло кратком споразуму, на једној ипо страници формата А4, помиње изградња вредне железничке и путне инфраструктуре кроз Топлицу и Косаницу.

На почетку овог документа акценат је стављен на нормализацију економских односа две стране.

Србија (Београд) и Косово (Приштина) слажу се да унапреде економску нормализацију односа чинећи следеће:

- Обе стране ће спровести споразум Београда и Приштине о ауто-путу који је потписан 14. фебруара 2020.

- Обе стране ће спровести споразум Београда и Приштине о железници који је потписан 14. фебруара 2020.

Као додатак овоме, обе стране ће се обавезати на заједничку студију о
изводљивости у вези са опцијама којима би се инфраструктура железнице Београд-Приштина повезала са луком на дубоком мору на Јадрану.

- Косово (Приштина) и Србија (Београд) радиће са америчком Међународном корпорацијом за финансијски развој (ЕXИМ) на меморандуму разумевања како би се операционализовало следеће:
• Ауто-пут Мира
• Железничка веза између Приштине и Мердара
• Железничка веза између Ниша и Приштине
• Обезбеђивању финансија за подршку неопходним зајмовима за мале и средње бизнисе (СМЕ)
• Додатним билатералним пројектима
• Стално представништво међународне, ЕXИМ у Београду, Србији.
- Обе стране ће успоставити и учинити оперативним заједнички објекат на прелазу Мердаре.
................
По овоме што је потписано Топлица би требала да постане главно железничко и путно чвориште према Косову и Метохији.

Оно што мучи већину грађана овог подручја јесте, да ли ће грађани од свега овога имати користи или штету?

Чују се разне теорије и мишљења, од тога:

- Да ће овај крај коначно огрејати сунце економског бољитка и да ће се зауставити миграција становништва,

- До страха од повећаног присуства Албанаца на овом подручју.

С обзиром да је један од водећих светских сила гарант спровођења споразума извесно је да ће кроз Топлицу и Косаницу проћи модерна железничка и путна инфраструктурна, а да ли ће од свега овога имати користи Срби и Албанци или можда нека трећа страна видећемо у наредном периоду, али веома будно треба пратити дешавања.


ВАШИНГТОНСКИ СПОРАЗУМ

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Сећање на војводу и витеза Топличког устанка Косту Војиновића

Слика
Када су зазвонила црквена звона и почела да одјекују сеоска клепетала, означавајући почетак Првог светског рата, младић из угледне српске куће није часио часа да стане у одбрану своје домовине. Школован у Бечу, пред којим је била сјајна трговачка каријера, млади Коста Војиновић одмах је приступио српским добровољцима и ставио се на располагање српској војсци. Примљен међу добровољце, млади трговац Коста Војиновић распоређен је у Јадарски четнички одред под командом славног Војводе Вука – Војина Поповића. Са Јадарским одредом и Војводом Вуком, Коста Војиновић је започео своје војевање на Дрини, наставио кроз Мачву и учествовао у одбрани Београда. За испољену храброст у биткама, Српска врховна команда унапредила га је у чин резервног потпоручника. Слом српске војске и окупација земље затекли су младог Косту у Косовској Митровици, где је видао рану на нози задобијену у борби на Власини. Након опоравка, користећи своје знање немачког језика, запослио се у шпедицији песка, што му је о...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све

Данас је Дан Гарде Војске Србије, један српски пук им је био претеча, био је то Гвоздени пук

Слика
  Када су 17. септембра, по старом календару, или 30. септембра. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник, нико није ни слутио да ће један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже мобилисати свој састав.   На југу Србије у Прокупљу, у средишту Топличког округа, на велико изненађење Српске врховне команде, Други пешадијски пук, првог позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, најбрже је вршио попуно свог војничког кадра.   Како кажу расположиви историјски подаци, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, првог дана мобилисао је 100% официрског кадра, 99,5 % подофицирског кадра и 95% војника. Убрзо је Пук мобилисао целокупан састав од 60 официра и 4.665 подофицира и војника. Уз звуке пуковске песме „Дрино водо хладна“, Пук 7. октобра креће на свој први задатак, да ослободи своју поробљену браћу, која су и даље чамила у ропству.   У првим биткама војниц...
Прикажи све