Трампова Овална соба и будућност Топлице у њој

Јавност је од петка врло узбуркана шта је то председник Вучић потписао у Овалној соби америчког председника Трампа са представником тзв. Косовских институција Авдулахом Хотијем.

Разна су тумачења овог споразума, а по речима познаваоца међународних односа овај уговор није повољан по Србију, јер је ништа конкретно не доноси, а највећа штетност овог уговора је измештање амбасаде Србије у Јерусалим, где је по резолуцији УН у том подручју забрањено имати амбасаду, као и то да ће Изрел признати тзв. независну државу Косово.

Оно што је интересантно и што је мени привукло пажњу, јесте да се на овом врло кратком споразуму, на једној ипо страници формата А4, помиње изградња вредне железничке и путне инфраструктуре кроз Топлицу и Косаницу.

На почетку овог документа акценат је стављен на нормализацију економских односа две стране.

Србија (Београд) и Косово (Приштина) слажу се да унапреде економску нормализацију односа чинећи следеће:

- Обе стране ће спровести споразум Београда и Приштине о ауто-путу који је потписан 14. фебруара 2020.

- Обе стране ће спровести споразум Београда и Приштине о железници који је потписан 14. фебруара 2020.

Као додатак овоме, обе стране ће се обавезати на заједничку студију о
изводљивости у вези са опцијама којима би се инфраструктура железнице Београд-Приштина повезала са луком на дубоком мору на Јадрану.

- Косово (Приштина) и Србија (Београд) радиће са америчком Међународном корпорацијом за финансијски развој (ЕXИМ) на меморандуму разумевања како би се операционализовало следеће:
• Ауто-пут Мира
• Железничка веза између Приштине и Мердара
• Железничка веза између Ниша и Приштине
• Обезбеђивању финансија за подршку неопходним зајмовима за мале и средње бизнисе (СМЕ)
• Додатним билатералним пројектима
• Стално представништво међународне, ЕXИМ у Београду, Србији.
- Обе стране ће успоставити и учинити оперативним заједнички објекат на прелазу Мердаре.
................
По овоме што је потписано Топлица би требала да постане главно железничко и путно чвориште према Косову и Метохији.

Оно што мучи већину грађана овог подручја јесте, да ли ће грађани од свега овога имати користи или штету?

Чују се разне теорије и мишљења, од тога:

- Да ће овај крај коначно огрејати сунце економског бољитка и да ће се зауставити миграција становништва,

- До страха од повећаног присуства Албанаца на овом подручју.

С обзиром да је један од водећих светских сила гарант спровођења споразума извесно је да ће кроз Топлицу и Косаницу проћи модерна железничка и путна инфраструктурна, а да ли ће од свега овога имати користи Срби и Албанци или можда нека трећа страна видећемо у наредном периоду, али веома будно треба пратити дешавања.


ВАШИНГТОНСКИ СПОРАЗУМ

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све

Војвода Воја Танкосић из Мердара отпочео Први балкански рат

Слика
Одлука да се крене у ослобађање Старе Србије и своје браће која трпе терор окупатора донета је! Али да ли ће се одлука и реализовати, то се са сигурношћу није могло знати, јер су дипломатске и политичке играрије у очи Првог балканског рата биле веома сложене. Заслуга да се одлука о борби за ослобађање Старе Србије спроведе у делу по речима многих историчара припада и комитском војводи Војиславу Воји Танкосићу. Рођен у селу Руклади између Љига и Лајковца 1880. године од мајке Миље и оца Павла казанџије, Воја Танкосић похађао је Другу београдску гимназију из које се исписао 1898. године, а наредне године уписује Војну академију коју успешно завршава 1901. године. Веома способан и свестран војник убрзо је задобио поверење својих старешина, једна је од битних фигура Мајског преврата и оснивач „НАРОДНЕ ОДБРАНЕ“ и „ЦРНЕ РУКЕ“. Своје четовање Танкосић је отпочео у зиму 1903/1904. године када је упућен у Стару Србију. Где се веома истакао у организацији четничких јединица и пружању заштите пра...
Прикажи све