Да ли смо заборавили своју слободу?

19. јануар Богојављење, за Хришћански свет веома значајан датум, у Куршумлији је тог дана после 424. година дошла слобода.

19 -тог јануара 1878. године српска војска је коначно ослободила јужне Српске крајеве од Турске власти. Ибарска дивизија под командом Стевана Биничког отворила је ново поглавље у историји Куршумлије.

Данас, након 142. године слободе и нове историјске епохе Куршумлије, њена слобода се сасвим стидљиво обележава.

После скоро века ипо слободе извојеване у крви наших предака, једва 30-так грађана, сасвим скромно је дошло да ода почаст својим прецима, код споменика Изгунулим српским борцима у ратовима од 1876. до 1878. , који су донели слободу и започели ново исписивање њене будућности.

Да ли смо заборавили своју слободу? Да ли су наши преци заслужили да их заборавимо?

Подсећања ради у зиму 1690. године, долази до велике сеобе Срба, под вођством пећког Патријарха Арсенија III Чарнојевића, цео топлички и куршумлијских крај остали су без Српског становништва. Насељавају га турски и арнаутски живаљ, све до 1878. године.

Данашња Куршумлија је била прва престоница Стефана Немање, родоначелника српске државности и духовности.

Уместо да на достојанствен начин славимо своју слободу ми се стидимо!
Чувајмо и поштујмо своје!
Како би нас други ценили и поштовали!
Локација: Куршумлија, Србија

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све