Пређи на главни садржај

Nikola Dragović

Politikolog

Претражи овај блог

Приказују се постови за август, 2018

Прикажи све

Постови

Spasimo kuršumlijske škole

август 29, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Будимо достојни потомци својих предака

август 22, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Застава "ГВОЗДЕНОГ ПУКА" на ковчегу Краља Петра

август 16, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Kome smeta Ekonomska škola?

август 13, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Гвоздени пук на Церу

август 12, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

Архивирање

децембар 20181
новембар 20182
октобар 20181
септембар 20183
август 20185
јул 20184
мај 20181
април 20181
март 20182
фебруар 20182

јануар 20184
децембар 20173
новембар 20172
октобар 20174
септембар 20176

Прикажи више Прикажи мање

Популарни постови

Застава "ГВОЗДЕНОГ ПУКА" на ковчегу Краља Петра

Краљ Петар I Kaрађорђевић На данашњи дан, 16. августa пре 97 годин а , умро је Петар Први Карађорђевић, краљ Србије 1903.-1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца 1918.-1921. године. Краљ Пета р је био најомиљенији српски владар , период његове владавине, према речима многих историчара, био је обележен процватом, демократије, парламентаризма, људских права, хуманизма. Због изузетних заслуга у Балканским ратовима и Првом светском рату добио је надимак Ослободилац, а због велике љубави и односа према Србији и свом народу од милоште је прозван и - чика Пера. Био је веома образован и свестран човек, основно и гимназијско образовање стекао је у Београду, а академско на колеџима у Женеви и Паризу. Завршио је чувену француску војну академију Сен-Сир. Краљ Петар је једини европски владар који је добио медаљу за храброст на самом ратишту као директан учесник у Француско-немачком рату, а своје војне вештине, знање и храброст исказао је под именом Петар Мркоњић учествујући у Хер

Делећи судбину свог народа Краљ Петар I Карађорђевић - Чика Пера у Куршумлији

Исцрпњена и изморена балканским ратовима Краљевина Србија неспремно дочека Велики рат, рат који је био до тада незапамћен у историји човечанства. И ту на Балкану, који се справом назива буретом барута, границом Истока и Запада, браном и градњом светских религија. Млади револуционар, студент, идеолог, родољуб, бунтовник... испалио је у Сарајеву 28. јуна смртоносне хице пркоса у Аусто – угарског престолонаследника Фердинанда и његову спругу Софију. Слика Сарајевски атентат 1914. Ово убиство је дошло као поручено светским силама које су га искористе, као много пута у историји, за повод и отпочињање Првог светског рата, највеће страдања у историји света до тада. И ако су узроци и поводи за избијање рата били много дубљи, а односили су се на захтеве Немачког и Аусто – угарског царства за новом поделом света и интересних зона, велико и моћно тадашње Аустро – угарско царство, искористило је атентат у Сарајеву да оптужи Србију и крене у нове освајачке походе, па је тако 28. јула 191

Историчар др Чедомир Антић о промени имена Куршумлије

Еминент н и српски историчар и професор на Филозофском факулету у Београду др Чедомир Антић о промени имена Куршумлије. „Та идеја која се јавља повремено, прво је застарела, то је идеја из 19. века, та србизација имена, назива, топонима, хидронима и тако даље. Други проблем је тај, ово је модерно време људи су могли да навикну да зову свој град и неким чудним именом, али оно што не могу да навикну, то је да постоје три топонима који су у истини слични. Дакле имамо Белу Цркву у Банату, имамо Белу Цркву у западној Србији, и коначно ево имаћемо, ако успе ова иницијатива и Беле Цркве на југу Србије... Сад ће о томе расправљати народ у једној сиромашној општини, бориће се око тога власт и опозиција, а то је у суштини неспремно. Ја бих више волео да је таква иницијатива дошла као последица једне обнове до које је црква довела у крајевима као што је Куршумлија....“ Погледајте његову изјаву: Изјава др Чедомира Антића о промени имена Куршумлије (поглед

Омогућава Blogger