Пређи на главни садржај

Nikola Dragović

Politikolog

Претражи овај блог

Приказују се постови за јул, 2018

Прикажи све

Постови

Kuršumlija ili Bele Crkve, dileme i dalje ostaju

јул 24, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Promena imena Kuršumlije iz istorijsko-analitičkog ugla

јул 23, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Да ли Куршумлија треба да се замени Белим Црквама?

јул 19, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Зашто се стидимо себе

јул 10, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

Архивирање

децембар 20181
новембар 20182
октобар 20181
септембар 20183
август 20185
јул 20184
мај 20181
април 20181
март 20182
фебруар 20182

јануар 20184
децембар 20173
новембар 20172
октобар 20174
септембар 20176

Прикажи више Прикажи мање

Популарни постови

Последњи јавни наступ Краља Александра Карађорђевића у Прокупљу

Ретко ко зна да је Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 1934. године, свој последњи јавни наступ имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала хиљадугодишњицу свог постојања, Краљ и званичн

Сећање на 105-ту годишњицу од формирања "Гвозденог пука"

Почетак мобилизације Прошло је 105-година како су звуци црквених звона, сеоских клепетала и војничких труба одјекивала долином реке Топлице, најављујући тако општу моблизацију српске војске и почетак ослобођења „Старе Србије“ од Турака, „да се ослободе браћа, која су тамо преко границе годинама чамила у ропству“, говорило се у народу. Тог 17. септембра (по старом календару) или 30. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали су краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник. Краљ Петар I Карађорђевић Ђенерал Радомир Путник, министар војни Сведоци тог времена причали су, да је народ вест о мобилизацији примио са великим одушевљењем. Историчар и сведок тадашњих догађаја Станоје Станојевић записао је: „Цела је Србија у грозничавом узбуђењу дочекала вест о мобилизацији и исто вече када је она објављена, цео народ је похрлио ка својим зборним местима“. Један од око стотину пукова, колико је тад

Мустафа Голубић постао славан после борби у куршумлијском крају

Нова серија Драгана Бјелогрлића „Сенке над Балканом“, покренла је лавину коментара. Има оних који је критикују али је већина оних који је хвале. Нема сумње да је серија покренула многа питања, од тога шта се заиста дешавало са белим Русима у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, преко друштвено – политичког – социјалног стања у самој држави и главноме граду тадашње државе. Серија је отворила пандорину кутију ликова који се појављују у њој, а који су били скрајнути по страни и за које се веома мало зна. Мустафа Голубић око 1912 Један од ликова који се појављује у серији и изазива велике конт раверзе и привлачи пажњу јавности, јесте лик Мустафе Голубића кога тумачи хрватски глумац Горан Богдан. За Мустафу Голубића кажу да је био један веома способан, образован, спреман, спретан војник – обаве штаја ц, налик на лик из филма о Џејмсу Бонду. Прича се да је говорио 14 језика и поседовао око 250 пасоша. Први балкански рат, за ослобођење српских земаља и протеривање Турака с

Гвоздени пук на Церу

Данас када се навршава 104. године од како је започета Церска битка 12. августа 1914. године, не могу а да као потомак предака који су се борили у славном ГВОЗДЕНОМ ПУКУ не поменем данашњи дан. Од Брегалничке битке Други пешади ј ски пук „ Књаз Михаило “ добија назив „ ГВОЗДЕНИ“. Назив који је крвљу, зарадио „цвет Топлице“, дајући несебично своје животе за слободу и своју отаџбину, бранећи углед и част своје државе и свог народа. Сада већ надалеко чувени ГВОЗДЕНИ ПУК у новом рату за одбрану отаџбину од Врховне комаде добија веома важне и тешке задатке. Други пешади ј ски пук „ Књаз Миха и ло “ одређен је да штити кључни положај према селу Текеришу. Са великим жртвама „ГВОЗДЕНИ ПУК“ је успео да пређе у контра напад и са осталим српским пуковима избори победу на Церу. Победа на Церу узима се као прва победа српске и савезничке војске у Великом рату. Око 200 хиљада одлично наоружаних и опремљених Аустроугара, предвођених командантом Оскаром фон Поћореком,

Dan posle beogradskih izbora

Završeni su još jedni izbori za odbornike u skupštini grada Beograda, polako se stišava predizborno – izborna tenzija. Politički akteri se povlače u svoja predstavništva, analiziraju rezultate i prave planove za svoje buduće političke poteze na političkoj mapi Beograda, a i širom Srbije. I ako su se u isto vreme održavali izbori za odbornike u još tri opštine: Aranđelovcu, Boru i Sevojnu, beogradski izbori su sa razlogom privukli veliku pažnju javnosti i svih političkih aktera koji su prisutni na političkoj sceni Srbije. Podsećanja radi na beogradskim izborima održanim 4. marta, pravo glasa je imalo 1.594.141 birača, 25.931 manje nego na izborima za predsednika Republike održanim 2.aprila prošle godine, što čini skoro 1/3 birača u Srbiji. Zbog velikog broja birača kao i svog političkog, ekonomskog, kulturnog... značaja koji Beograd ima kao glavni grad, kao i velike političke moći koju ima prvi čovek prestonice, izbori za skupštinu grada Beograda su od izuzetnog političkog znač

Омогућава Blogger

Аутор слика теме: duncan1890