Пређи на главни садржај

Nikola Dragović

Politikolog

Претражи овај блог

Приказују се постови за јул, 2018

Прикажи све

Постови

Kuršumlija ili Bele Crkve, dileme i dalje ostaju

јул 24, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Promena imena Kuršumlije iz istorijsko-analitičkog ugla

јул 23, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Да ли Куршумлија треба да се замени Белим Црквама?

јул 19, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Зашто се стидимо себе

јул 10, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

Архивирање

децембар 20181
новембар 20182
октобар 20181
септембар 20183
август 20185
јул 20184
мај 20181
април 20181
март 20182
фебруар 20182

јануар 20184
децембар 20173
новембар 20172
октобар 20174
септембар 20176

Прикажи више Прикажи мање

Популарни постови

Важно обавештење НОВА АДРЕСА БЛОГА

Поштовани читаоци моје текстове од сада можете читати на моме интернет сајту: www.nikoladragovic.org Очекујем ваше сугестије. Хвала!

Историчар др Чедомир Антић о промени имена Куршумлије

Еминент н и српски историчар и професор на Филозофском факулету у Београду др Чедомир Антић о промени имена Куршумлије. „Та идеја која се јавља повремено, прво је застарела, то је идеја из 19. века, та србизација имена, назива, топонима, хидронима и тако даље. Други проблем је тај, ово је модерно време људи су могли да навикну да зову свој град и неким чудним именом, али оно што не могу да навикну, то је да постоје три топонима који су у истини слични. Дакле имамо Белу Цркву у Банату, имамо Белу Цркву у западној Србији, и коначно ево имаћемо, ако успе ова иницијатива и Беле Цркве на југу Србије... Сад ће о томе расправљати народ у једној сиромашној општини, бориће се око тога власт и опозиција, а то је у суштини неспремно. Ја бих више волео да је таква иницијатива дошла као последица једне обнове до које је црква довела у крајевима као што је Куршумлија....“ Погледајте његову изјаву: Изјава др Чедомира Антића о промени имена Куршумлије (поглед

Сећање на 105-ту годишњицу од формирања "Гвозденог пука"

Почетак мобилизације Прошло је 105-година како су звуци црквених звона, сеоских клепетала и војничких труба одјекивала долином реке Топлице, најављујући тако општу моблизацију српске војске и почетак ослобођења „Старе Србије“ од Турака, „да се ослободе браћа, која су тамо преко границе годинама чамила у ропству“, говорило се у народу. Тог 17. септембра (по старом календару) или 30. по новом, одлуку о општој мобилизацији српске војске потписали су краљ Петар I Карађорђевић и тадашњи министар војни, ђенерал Радомир Путник. Краљ Петар I Карађорђевић Ђенерал Радомир Путник, министар војни Сведоци тог времена причали су, да је народ вест о мобилизацији примио са великим одушевљењем. Историчар и сведок тадашњих догађаја Станоје Станојевић записао је: „Цела је Србија у грозничавом узбуђењу дочекала вест о мобилизацији и исто вече када је она објављена, цео народ је похрлио ка својим зборним местима“. Један од око стотину пукова, колико је тад

Да ли смо заборавили нашу државност и духовност?

Дуго сам размишљао како да започнем овај текст. Како рећи нешто што је давно речено и како каже наш народ „У камен записано“, па ипак одлучих да је можда најбоље започети стиховима песме познатог куршумлијског гуслара Новака Миленковића. …“Ђе је некад престоница била. Ђе Немања прву цркву диже и духовност српску ваздиже, а духовност српску прошири, те Србију с крстом помири. Ђе је вазда од давнашњих дана ово парче немирног Балкана, заливано од крви и плача, било мета разних освајача…“ Обележило се ових дана 850 година од подизања првих Немањиних задужбина у средњовековној Топлици, а данашњој Куршумлији. Многи ће се запитати којег Немање? Да он није можда нека звезда ријалити програма? Или пак можда…??? Беше то онај Немања родоначелник Српске државе и духовности , отац првог српског архиепископа, отац првог српског краља…. Онај Стефан Немања кога су изгледа данас многи заборавили. Нису баш сви заборавили оца српске државе, сетили су га се они који данас жив

Последњи јавни наступ Краља Александра Карађорђевића у Прокупљу

Ретко ко зна да је Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 1934. године, свој последњи јавни наступ имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала хиљадугодишњицу свог постојања, Краљ и званичн

Омогућава Blogger