Пређи на главни садржај

Nikola Dragović

Politikolog

Претражи овај блог

Приказују се постови за јул, 2018

Прикажи све

Постови

Kuršumlija ili Bele Crkve, dileme i dalje ostaju

јул 24, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Promena imena Kuršumlije iz istorijsko-analitičkog ugla

јул 23, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Да ли Куршумлија треба да се замени Белим Црквама?

јул 19, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Зашто се стидимо себе

јул 10, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

Архивирање

децембар 20181
новембар 20182
октобар 20181
септембар 20183
август 20185
јул 20184
мај 20181
април 20181
март 20182
фебруар 20182

јануар 20184
децембар 20173
новембар 20172
октобар 20174
септембар 20176

Прикажи више Прикажи мање

Популарни постови

Делећи судбину свог народа Краљ Петар I Карађорђевић - Чика Пера у Куршумлији

Исцрпњена и изморена балканским ратовима Краљевина Србија неспремно дочека Велики рат, рат који је био до тада незапамћен у историји човечанства. И ту на Балкану, који се справом назива буретом барута, границом Истока и Запада, браном и градњом светских религија. Млади револуционар, студент, идеолог, родољуб, бунтовник... испалио је у Сарајеву 28. јуна смртоносне хице пркоса у Аусто – угарског престолонаследника Фердинанда и његову спругу Софију. Слика Сарајевски атентат 1914. Ово убиство је дошло као поручено светским силама које су га искористе, као много пута у историји, за повод и отпочињање Првог светског рата, највеће страдања у историји света до тада. И ако су узроци и поводи за избијање рата били много дубљи, а односили су се на захтеве Немачког и Аусто – угарског царства за новом поделом света и интересних зона, велико и моћно тадашње Аустро – угарско царство, искористило је атентат у Сарајеву да оптужи Србију и крене у нове освајачке походе, па је тако 28. јула 191

Историчар др Чедомир Антић о промени имена Куршумлије

Еминент н и српски историчар и професор на Филозофском факулету у Београду др Чедомир Антић о промени имена Куршумлије. „Та идеја која се јавља повремено, прво је застарела, то је идеја из 19. века, та србизација имена, назива, топонима, хидронима и тако даље. Други проблем је тај, ово је модерно време људи су могли да навикну да зову свој град и неким чудним именом, али оно што не могу да навикну, то је да постоје три топонима који су у истини слични. Дакле имамо Белу Цркву у Банату, имамо Белу Цркву у западној Србији, и коначно ево имаћемо, ако успе ова иницијатива и Беле Цркве на југу Србије... Сад ће о томе расправљати народ у једној сиромашној општини, бориће се око тога власт и опозиција, а то је у суштини неспремно. Ја бих више волео да је таква иницијатива дошла као последица једне обнове до које је црква довела у крајевима као што је Куршумлија....“ Погледајте његову изјаву: Изјава др Чедомира Антића о промени имена Куршумлије (поглед

Зашто се стидимо себе

Две хиљаде осамнаестог лета Господњег и даље се говори како се тешко живи и тешко је време, сваљује се кривица на неке друге и оне тамо. Мислим да је у Србији увек тешко време и да никад није боље, барем сам тако закључио на основу прочитаних књига и историјских списа. Немања на уметничкој гравури (преузето са wikipedije) Ово је година која би требало да има посебан значај за српску државност и духовност, јер се 2018. године навршава 850 година од када је тадашњи велики жупан Стефан Немања подигао своје прве задужбине у Белим Црквама, данашњој Куршумлији, и од када је баш одатле из Белих Цркава почела борба и стварање српске државе и духовности. Пре осам ипо векова Немања се није питао „зашто је ово мени потребно, зашто ја ово радим“, већ је несебично и визионарски кренуо у изградњу и уздизање српске државе и духовности. Јер без културе, традиције и вере не може се саградити национални идентитет. Тако је Немања 1159. године почео градњу манастира посвећеног Свето

Да ли смо заборавили нашу државност и духовност?

Дуго сам размишљао како да започнем овај текст. Како рећи нешто што је давно речено и како каже наш народ „У камен записано“, па ипак одлучих да је можда најбоље започети стиховима песме познатог куршумлијског гуслара Новака Миленковића. …“Ђе је некад престоница била. Ђе Немања прву цркву диже и духовност српску ваздиже, а духовност српску прошири, те Србију с крстом помири. Ђе је вазда од давнашњих дана ово парче немирног Балкана, заливано од крви и плача, било мета разних освајача…“ Обележило се ових дана 850 година од подизања првих Немањиних задужбина у средњовековној Топлици, а данашњој Куршумлији. Многи ће се запитати којег Немање? Да он није можда нека звезда ријалити програма? Или пак можда…??? Беше то онај Немања родоначелник Српске државе и духовности , отац првог српског архиепископа, отац првог српског краља…. Онај Стефан Немања кога су изгледа данас многи заборавили. Нису баш сви заборавили оца српске државе, сетили су га се они који данас жив

Гвоздени пук на Церу

Данас када се навршава 104. године од како је започета Церска битка 12. августа 1914. године, не могу а да као потомак предака који су се борили у славном ГВОЗДЕНОМ ПУКУ не поменем данашњи дан. Од Брегалничке битке Други пешади ј ски пук „ Књаз Михаило “ добија назив „ ГВОЗДЕНИ“. Назив који је крвљу, зарадио „цвет Топлице“, дајући несебично своје животе за слободу и своју отаџбину, бранећи углед и част своје државе и свог народа. Сада већ надалеко чувени ГВОЗДЕНИ ПУК у новом рату за одбрану отаџбину од Врховне комаде добија веома важне и тешке задатке. Други пешади ј ски пук „ Књаз Миха и ло “ одређен је да штити кључни положај према селу Текеришу. Са великим жртвама „ГВОЗДЕНИ ПУК“ је успео да пређе у контра напад и са осталим српским пуковима избори победу на Церу. Победа на Церу узима се као прва победа српске и савезничке војске у Великом рату. Око 200 хиљада одлично наоружаних и опремљених Аустроугара, предвођених командантом Оскаром фон Поћореком,

Омогућава Blogger