Svoj nagli uspon grad doživljava u periodu poznog srednjeg veka za vreme Stefana Nemanje u drugoj polovini 12. veka kada je Nemanja kao udeoni knez Srbije iz Topice (Кuršumlije) upravljao svojim delom teritorije i tu podigao prve dve zadužbine: manastir sv. Nikole (1166.) i manastir sv. Bogorodice. Manastiri su građeni u Vizantijskom stilu čije su kupole pokrivene olovnim pločama koje su se presijavale pa iz tog perioda potiče njen srednjevekovni naziv „Bele crkve“. Još veći značaj grad dobija nakon proglašenja nezavisne srpske arhiepiskopije 1219.godine kada je postao sedište Topličke eparhije u manastiru sv.Nikola. U 14. veku kada je srpska država dostigla vrhunac za vreme cara Dušana i nakon proglašenja srpske patrijaršije 1346. „Bele crkve“ su bile sedište topličke mitropolije. Period Osmanske vladavine u Toplici počinje u 15. veku. Dolazak Osmanlija označio je novo doba. U tom periodu grad je dobio sadašnji naziv Кuršumlija. Naziv je izveden od turske reči Кursunlu kilise

Posle inicijative njegove svetosti Patrijarha srpskog Irineja da Кuršumlija svoj dosadašnji naziv zameni srednjovekovnim „Bele Crkve“ i prihvatanje iste od opštinskih čelnika pokrenuta je velika lavina komentara, pa ćemo u ovom autorskom tekstu pokušati da osvetlimo ovu priču sa istorijsko-analitičkog ugla. Pokušaćemo da se najpre vratimo u daleku prošlost, u doba nastanka prvog naselja na ovom prostoru. Naime, Кuršumlija je bila poznata još u doba Rimljana, nalazila se na granici dve provincije Dalmacije i Gornje Mezije i zbog toga je dobila naziv AD FINES – Na kraju sveta, preko nje je vodio put od Niša do Drača. Svedoci rimskog prisustva u ovom kraju su dve rimske bazilike iz predhrišćanskog perioda. Prva se nalazi na ušću Кosanice u Toplicu a druga u naselju Pepeljevac gde se nalazi mesno groblje, na čijim temeljima je izgrađena crkva sv. Nedelje čija je obnova u toku. Nakon podele Rimskog carstva grad se nalazio pod upravom Vizantije i nosio je naziv Toplice. Upravo u pe

Пре неколико дана сам написао текст: Зашто се стидимо себе , поводом 850 година од обележавања изградње Немањиних задужбина у данашњој Куршумлији и зачецима рађања Српске државе и духовности. 16.07.2018. Куршумлију је посетио Патријарх Српски Иринеј у пратњи министра културе и информисања Владана Вукосављевића и општинских челника, који су обишли манастир светог Николе једну од првих задужбина Стефана Немање, манастир у коме је после добијања аутокефалности Српске цркве 1219. године тадашњи Српски архиеписком Сава (Свети Сава) крстио првог верника. Приликом посете Патријарх је покренуо иницијативу   да Куршумлија промени име у Беле Цркве, назив какав је данашња Куршумлија имала за време владавине Стефана Немање који је владао тим простором као удеони кнез а касније и као Велики Жупан. Иницијатива је мање – више уреду , али пре враћања средњовековног имена данашњој Куршумлији, мишљења сам да се прво треба вратити стари сјај какав је Куршумлија (Беле Цркве) имала у средњем в

Две хиљаде осамнаестог лета Господњег и даље се говори како се тешко живи и тешко је време, сваљује се кривица на неке друге и оне тамо. Мислим да је у Србији   увек тешко време и да никад није боље, барем сам тако закључио на основу прочитаних књига и историјских списа. Немања на уметничкој гравури (преузето са wikipedije) Ово је година која би требало да има посебан значај за српску државност и духовност, јер се 2018. године навршава 850 година од када је тадашњи велики жупан Стефан Немања подигао своје прве задужбине у Белим Црквама, данашњој Куршумлији, и од када је баш одатле из Белих Цркава почела борба и стварање српске државе и духовности. Пре осам ипо векова Немања се није питао „зашто је ово мени потребно,   зашто ја ово радим“, већ је несебично и визионарски кренуо у изградњу и уздизање српске државе и духовности. Јер без културе, традиције и вере не може се саградити национални идентитет. Тако је Немања 1159. године почео градњу манастира посвећеног Свето