Шта је нама данас Топлички устанак


Последњих година Топлички устанак полако излази из сенке у којој је био неправедно склоњен, углавном због политичко – идеолошких разлога и личних додворавања појединаца.
Подсећања ради Топлички устанак је био једини оружани устанак у некој  окупираној држави против Централних сила у Великоме рату.  Захватао је подручја Топлице, Косанице, Пусте Реке и Јабланице. 
Мапа рејона дејства Топличког устанка 1917


Далеко од своје Врховне команде и већине сабораца, група војника, официра и четничких комита у устаничкој Косаници и славној Топлици устала је на оружије као би спасила свој народ окупаторског терора и заштитила достојанство свог народа. Јер су окупационе власти Бугара почела да чине велика злодела према цивилном становништву јужне Србије. Кап која је прелила чашу, јесте Бугарска одлука о мобилизацији Српских младића и њихово слање на Солунски фронт да се боре на страни окупатора против својих очева, браће, пријатеља, кумова.... Желећи да избегну срамоту и мобилизацију, све више младића је одлазило у планине и шуме, где су се придруживали непораженим Српским војницима. Тако се почела стварати организована герила а шуме су биле пуне устаника. У народу се говорило да се више не може трпети зулум окупатора и њихова крвава злодела, већ се мора подићи на оружије како би се одбранила огњишта и сачувало достојанство предака.

Не жалећи своје животе устаници ударише на вишеструко јачег непријатеља, да заштите достојанство, недужног народ и образ Србије. Убрзо су устаници ослободили, Куршумлију, Прокупље, Бојник... и створили устаничку слободну територију. Али пошто је непријатељска моћ била неупоредиво јака нису успели дуго да задрже слободне  територије.

И ако је само трајао месец дана Топлички устанак, како га је народ прозва и целокупна светска и домаћа јавност,  оставио је неизбрисив траг у историји слободарског Српског народа.
Србија као да је проклета па не може бити мирна, стално се надвијају смутни облаци страдања над њом, увек је одолевала недаћама и супростављала се непријатељима. Данас је подручије славног Топличког устанка успавано или боље рећи економски закржљало, потомци славих предака који стадоше пред неупоредиво јачег непријатеља, не само у Топличком устанку, већ и у другим славним догађајима за Српску државу, потомци оних који дадоше оно највредније што су имали, своје животе, за слободу, част, достојанство... данас изгледа спавају неким чудним сном. Не осврну се у не тако давну прошлост, у време Топличког устанка где њихови преци устадоше и урадише оно што су најбоље умели, показаше снагу, вољу,  јунаштво, упорност... за слободу. Слободу! Вредности која нема цену!

Топлички устанак нас данас упозорава да не смемо заборавити своје претке и њихова несебична дела за нашу будућност. Као што су они 1917. устали да одбране своја огњишта и свој народ тако и ми данас морамо да устанемо 2018. да спасимо славан простор али не оружијем већ памећу и економским устанком како би сачували славу и част наших предака.
Група устаника из Топличког устанка 1917
 Слични текстови
Краљ Петар I Карађорђевић - Чика Пера у Куршумлији

Рађање Немањине краљевине у топличком и косаничком крају

Сећање на 105-ту годишњицу од формирања "Гвозденог пука"

Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Краљ Александар се последњи пут обратио народу пре 90 година у Прокупљу

Слика
Мало је познато да се краљ Александар Карађорђевић пре 90 година, 9. септембра 1934. године,  последњи пут обратио народу у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912–1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. године, краљ Александар је, у пратњи војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе Краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица, дошао у Прокупље, у центар Топличког округа, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912. до 1918. године, и том приликом открије споменик палим Топличанима.   Према разним списима тога времена сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Краљ Александар Карађорђевић и Никола Узуновић на откривању споменика Топличаним...
Прикажи све

Куршумлија колевка Светосавља

Слика
  Варош коју красе три реке , Бањска, Косаница и Топлица , п редставља једно од најважнијих историјских и духовних средишта српског народа. У средњем веку, овај крај је био познат као Топлица, назван по изворима топле воде који и данас дарују овом подручју посебан значај.  Управо овде је Стефан Немања, отац Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, као удеони кнез започео свој велики пут за српску државу, духовност и народ. У тадашњој Топлици, данашњој Куршумлији, као удеони кнез, Стефан Немања је сазидао своје прве задужбине , манастир Пресвете Богородице и манастир Светог Николе. Ови манастири, изграђени у XII веку, између 1159. и 1166. године, постали су симболи српске духовности . државности и културе, остављајући дубок траг у историји и традицији нашег народа. Манастир Светог Николе има посебан значај за српску духовност и државност. Управо у овом манастиру, Свети Сава је 1219. године крстио првог верника Српске православн...
Прикажи све

Европљанин који је волео Куршумлију – др Вилијам Теодор Мелгард

Слика
Не могавши да гледа неправду која се чини једној малој земљи и народу на брдовитом Балкану, млади дански лекар, Вилијам Теодор Мелгард, одлучује да се упути у Србију и да свој допринос у хуманитарном раду. Стигавши у Србију др Мелгард се ставио на располагање српској Врховној команди, која га распоређује за лекара Окружне болнице у Књажевцу, 26. јуна 1915. године и поставља га за управника исте. Након окупације Књажевца др Мелгард се јавља управнику војне болнице у Сокобањи, где наставља своју хуманитарну мисију. Заједно се са српском војском повлачи до Призрена, где је због болести морао да остане. Након кратког боравка у Призрену одлази у Скопље, захваљујући свом страном држављанству Вилијаму су Бугари дозволили да ради у бугарској болници у Скопљу, чак су хтели да га са болницом пошаљу у Бугарску али је он одбио, молио је да га упуте у Србију, што су Бугари и учинили, убрзо се нашао у Нишу, јуна 1916. године у коме остаје до децембра 1918. године. Суочен са тешким положајем Србије н...
Прикажи све