Делећи судбину свог народа Краљ Петар I Карађорђевић - Чика Пера у Куршумлији

Исцрпњена и изморена балканским ратовима Краљевина Србија неспремно дочека Велики рат, рат који је био до тада незапамћен у историји човечанства.
И ту на Балкану, који се справом назива буретом барута, границом Истока и Запада, браном и градњом светских религија. Млади револуционар, студент, идеолог, родољуб, бунтовник... испалио је у Сарајеву 28. јуна смртоносне хице пркоса у Аусто – угарског престолонаследника Фердинанда и његову спругу Софију.
Слика Сарајевски атентат 1914.

Ово убиство је дошло као поручено светским силама које су га искористе, као много пута у историји, за повод и отпочињање Првог светског рата,  највеће страдања у историји света до тада. И ако су узроци и поводи за избијање рата били много дубљи, а односили су се на захтеве Немачког и Аусто – угарског царства за новом поделом света и интересних зона, велико и моћно тадашње Аустро – угарско царство, искористило је атентат у Сарајеву да оптужи Србију и крене у нове освајачке походе, па је тако 28. јула 1914. отпочела своје агресорске нападе на једну малу, храбру, поноситу, суверену...  државу Краљевину Србију.

Непријатељски прваци и официри су говорили да Србија треба да доживи челично купање, а да Српски народ треба да нестане и то само зато што су поносни и зато што воле слободу.
Успешно одбијајући нападе Аустријске војске на Церу и Колубари, Српска војска је нестварно одолевала непријатељу чак је кретала у контра нападе и успела да отера непријатеља са своје територије. Али исцрпљена и без адеватне савезничке помоћи Србија није могла дуго да издржи, па је 1915. била принуђена на повлачење.

Како то обично кроз историју бива, Српски народ није прстајао на поразе и капитуалцију, па су тако Српска Влада и Врховна команда донеле одлуку да се не предају и не потписују капитулацију, већ да се упуте до обале Јадранског  мора, како би се придружиле савезницима и тако опорављене и окрепљене започну борбу за враћање слободе своме народу и својој земљи.
Краљ Петар I Карађорђевић

Повлачећи се са својом војском, својом „државом“, својим народом, делећи њихову судбину и патњу, Српски Краљ Петар I Карађорђевић је приликом повлачења Српске војске према Косову и Метохији бороавио у Куршумлији. Он се том приликом одмарао у тадашњем хотелу Европа и кући Вукојичића.
Како се прича у кући Нестора Вукојичића боравијо је у периоду од 13. до 15. нобембра 1915. године, иначе Нестор Вукојичић је био један од веома утицајних и богатих људи тадашњице, бавио се дрвном индустријом, увозом и извозом...

Краљ Петар I Карађорђевић у колима која вуку волови
приликом повлачњеа Српске војске преко Албаније

Желећи да сачувају овај догађај од заборава, удружење „Коста Миловановић - Пећанац“ је у новембру 2015. открило спомен плочу на кући Несторовића у улици Палих бораца, посвећену боравку Краља Петара I Карађорђевића у Куршумлији за време недаћа Великог рата.

Спомен плоча на кући Вукојичића у Куршумлији у којој је боравио Краљ Петар I Карађорђевић 1915.

 Погледај још: Гвоздени пук


Коментари

Постави коментар

Hvala! Uskoro će biti objavljeno.

Популарни постови са овог блога

Комадант Гвозденог пука инспирација за настанак чувене корачнице "Марш на Дрину"

Слика
Милоје Стојановић -Брка и Станислав Бинички Ретки су они који нису чули за композицију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, али је мало оних који знају како је она настала и коме је заправо посвећена. Када је донета одлука о почетку ослобађања „Старе Србије“ од Турака 1912. године, један од око стотину пукова, колико је тада бројала српска војска, најбрже је мобилисао свој састав. Био је то Други пешадијски пук, I позива, Моравске дивизије „Књаз Михаило“, састављен углавном од регрута из прокупачке пуковске области. Доказавши своју храброст у два балканска рата, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, од Брегалничке битке познатији као „ГВОЗДЕНИ ПУК“, од српске Врховне команде 1914. године на почетку Првог светског рата, добија важан задатак, да штити кључни положај према селу Текериш. 15. августа 1914. године делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер, где долази до првог сукоба између српске и аустроугарске војск
Прикажи све

106 година од страдања Војводе Војиновића

Слика
Младић из угледне породице , школован у Бечу, пред којим је била веома успешна трговачка каријера, ни часа није часио када су се огласила црквена звона и сеоска клепетала најављујући   почетак Првог светског рата, одмах се се ставио на располагање својој отаџбини као добровољац. По пријаму у добровољце распоређен је у Јадарски четнички одред, под командом Војина Поповића – славног Војводе Вука. Заједно са Војводом Вуком и Јадарским одредом , млади Коста Војиновић, учествовао је у борбама на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда. За испољену храброст од С рпске в рховне команде добио је чин резервног потпоручника. Слом срспке војске и поробљавање земље затиче младог Војиновића у Косовској Митровици, где је видао рањену ногу из борбе на Власини. Када се опоравио, захваљујући добром знању немачког језика и радећи као шпедитер за песак, Коста убрзо почиње за обиласком виђених људи и формирањем покрета отпора. Због његовог јавног деловања окупационе власти су покушале да га ухапсе али ј
Прикажи све

Последње обраћање Краља Александра Карађорђевића народу десио се у Прокупљу

Слика
Ретко ко зна да је  Краљ Александар Карађорђевић на данашњи дан 9. септембра  1934.  године, своје последње обраћање народу имао у Прокупљу, приликом освештавања споменика палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године. Обрађање Краља Александра у Прокупљу 9. септембар 1934. Тог 9. септембра 1934. Краљ Александар је у пратњи Војводе Косте Миловановића-Пећанца, архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Варнаве, председника Владе краљевине Југославије Николе Узуновића и многих других државних званичника и угледних званица дошао у Прокупље, у центар округа Топличког, да ода почаст и поклони се страдалим Топличанима у ратовима од 1912 до 1918. и том приликом открије споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. Према разним списима сматра се да је то био један од највећих догађаја у ондашњој држав и, где је присуствовало  преко 40.000 људи. Након литургије у цркви светог Прокопија, која је у то време обележавала  хиљадугодишњицу  свог
Прикажи све